Женски покрет

ла да буде перманентна секција за фисозофију жене, која би дубоко проучила једну само њој својствену домену, онај снажни практични морал којим запаја човечанство, онај крст живота који носи трпљиво, ону мученичку енергију која све мири, које је неисцрпан извор човечанске снаге. Та секције би имала да студира оно специфично женско витештво које је толико изразито у друштвеном животу. У дубокој свечаној тишини завршила је госпођа Стремницка свој нообични реферат. Под дубоком импресијом госпођиног рефераха појављује се на говорничку трибину гђа Зофка Кведер Деметровић. Гушећи се од узбуђења она се исповеда да је у њој после свирепе смрти њене кћери поколебана била била вера у феминистичку мисију, али она признаје да је у њој овог тренутка ускрсла из мртвих она душа која је некада веровала и њој изгледа да је њој после руске велике ретке жене дошао ред на југословенску жену да проноси извесно време кроз човечанство онај велики култ кога је одржавала руска жена, култ душевне снаге. Tpeћa no реду била је симпатична студенкиња Нада Мицић. Она говори у име академичарки и износи предлог да се распише од стране Савеза конкурс за најбоље дело које би третирало питање васпитања девојака. Потом оцртава са пуно одушевљења како има да се васпитава данашња девојка. После свега се нижу занимљиви извештаји поједних друштава од којих скреће на себе нарочиту пажњу опширан реферат г-ђе Павловић из Панчева која предлаже против раскоши и страначке борбе и захтева за жене активно и пасивно право гласа. Одмах иза овога иступа г-ђа Шарић са предлогом да са годишње скупштине упутимо Парламенту и Влади резолуцију којом поновно захтевамо право гласа. Резолуција прихваћена великим аплаузом. Било је још интересантних реферата из Словеначке. На себе је скренуо пажњу реферат г-ђе Марије Бајт у коме је тражила да Савез предузме још једном енергичан корак за повратак заробљених Словенаца. Г-ђа Трбојевић је дала један поетски реферат о естетској и етичкој вредности наших женских националних рукотворина, после чега је г-ђица Јела Лазаревић позвала сва друштва да оснују индустријско-професионалну секцију која би поред осталог зближења, и организовања рада одржавала још у Паризу свој Балкански Базар, који би био перманентна изложба нашег народног везива. Најзад је пред крај седнице прочитан телеграм који се има упутити муслиманској организацији од које се тражи да узме у заштиту делегаткињу Расему Бисић од свих напада којима јој прете поједини назадњаци због њеног иступа на скупштини. Последњег дана по подне је саопштен резултат изборе и управа је конституисана; председница: гђа Даница Христић, потпредседнице: г-ђа Злата Ковачевић и г-ђа Фрања Тавчар, секретери; r-ђе Исидора СекулићСтремничка, Милева Петровић - Бедековић, Говекар; благајници: Олга Крунић Палеш, Кахарина Холец, г-ђца Бајт. За почасне чланове изабране су: Ана Христић, Марија Јамбришак и Клотилда Цветишић. Идућа скупштина је заказана за 21. Септембар у Љубљани, а управа савеза ћe своје седнице одржавати неколико пута годишње у разним местима. Извршена су и груписања у секције тако да су се те седнице завршиле доцно увече. Према свеме што је покренуто и урађено може се са мирним поуздањем потврдити да је код женских незваничних политичара, код жена социјалних радника идеја о јединству нашег народа наишла на много погодније тло и захва-

Број 4. и 5

ЖЕИСКИ ПОКРЕТ

Схрана 19