Женски покрет

беског родитеља свијех људи, а земаљске родитеље сматра за родитеље по гријеху. Дакле онај исти узвишени морал који се огледа у назеденим ријечима народне пјесме „по гријеху", огледа се и у ријечима црногорскога горштака „да опростиш". Према томе, није тачно да тај израз садржи у себи понижавање и да указује на ропство, него је у њему изражен појам најузвишенијег морала, својственог ономе дијелу нашега народа који још није заведен болесним идејама и нездравом маштом. Колико Црногорац цијени жену види се јасно из неких народних обичаја који су постојали или постоје још и данас, Тако је при свадбама уобичајено да послије сватовског обједа браћа изведу сестру и предају је дјеверима, а у замјену за њу мора им се дати један фишек. Ово пак значи; дајемо вам једнога члана наше породице, а ви нама тим фишеком дајете право да можемо убити кога од вас, ако ви овога нашег члана не будете пазили и поштовали. Доцније, давање фишека замењено је давањем јабуке, што значи да браћа дјевојчина за најмању увреду учињену њиховој сестри могу мужа њеног или ма кога из његове породице позвати на двобој. У Црној Гори се при изазивању на двобој баца јабука мјесто рукавице, па ако противник јабуку прими и поједе, значи да пристаје и на двобој. Назад много десетина година, када су се црногорска племена и браства крвила међу собом, бивало је гдјекад да и женска случајно и нехотично погине. Када би се умиривали, пребрајали су мртве и рачунали главу за главу, а деси ли се на једној страни више погинулих, онда друга страна исплаћује тај вишак сребрним оружјем, земљом или новцем. Ако би се нашла да је погинула и женска глава, онда су њу уцењивзли за један дукат више него мушку главу. Ја незнам како би правници тумачили тај дукат више, а ја тврдим да он значн

високо поштовање премо жени и њену неприкосновеност. Ови примјери јасно показују да жена у Црној Гори не само што није роб него напротив, била је од увијек равноправна и слободна, и као жена, мајка и сестра уживала је високо поштовање, које потпуно и заслужује. Што је она морала проводити мучан и тежак живот, узрок је не њена потчињеност човјеку него очајна и непрекидна борба са суровом природом, од које су обоје и човек и жена заједнички морали отимати кору хлеба за себе и своју дјецу. Несумњиво је да Црногорка најбоље ужива и најлакши живот проводи док је дјевојка, па је отуда и она позната изрека: Дјевовање-царевање. Живот послије удадбе је куди камо, тежи, и зато жене кажу: Невовање-тамновање. To је због великих брига које падну на домаћицу, као што лијепо вели народна изрека; He стоји кућа на земљи него на жени. И заиста цио напредак куће, ред и поредак у њој, као и васпитање дјеце и њихова срећа, све то лежи у њеним рукама. Жена је у кући пуновласни господар, а муж је само гост. Послије пропасти српске државе постала је Црна Гора једино уточиште народне слободе, а Црногорци будни стражари живога завјета српског. Црногорац се у томе показао сјајно, али је и улога Црногорке као помагача његовог била не мање сјајна. Она је синове одгајила у томе духу, и спремајући једнога по једног у бој свакоме је говорила; „Или кући донео поштење, или те кућа више не гледала." Црногорка је пратила мужа по бојним пољима и снабдјевала га храном, одјелом и муницијом, Њене патње тешко је замислити, а камо ли описати. Такав рад стекао је њој уважење и као жени и као мајци. Живећи у тако тешким приликама, није чудо што је Црногорка културно заостала за својим другарицама у запа-

Epoj 4. и б

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 21.