Женски покрет

стечена знања ширити даље у народ, Таквих курсева одржано је до сада три, и то су били као неки мали семинари, гдје се воде биљешке, стављају питања а трају по више сати. Први такав курс одржала је Г-ђа Др. Маша Живановић О дојенчади. Други курс држала је Г-ђа Др. Стака Бокоњић О венеричним болестима. Трећи курс је држао Г. Др. Перо Стјепановић Из анатомије и физиологије. У другој групи била су предавања за ширу публику; 1. Развој жене предавала Г-ђа Митра Морачина. 2. О венеричним болестиима циклус популарних предавања Г-ђа Др. Стака Бокињић. 3. Морал и алкохол, предавање Г. проф. Зечевића. 4. Из анатомије и физиологије биља, предавање Г-ђе Цвијете Цихлар. У мају 1920 прошириле смо свој рад и у села. У нашим селима љети се држе зборови и молитве. To је најзгоднија прилика гдје имамо сакупљену масу, коју можемо поучити. Ми смо пошле у села да поучавамо. Прво предавање у селу одржано је 22. маја ове год. у Рељеву. Говорила је г-ђа Др. Стака Вокоњић О заразним болестима. Друго предавање О штетном утицају алкохола одржзла је у Горњем Котарцу Г-ђа Јованка-Чубриловић. Предвиђен је још читав низ оваквих популарних предавања. II. Друштво је отворило бесплатне течајеве за језика руског и француског. Течај руског језика почео је Рус Г. Михаило Волконскиј у децембру прошле године. Пошто се тај господин одселио из Сарајева, наставио га је Г. проф. Урош Човић. Руски течај похађа 15 госпођа и госпођица. Зa француски језик држе се три течаја.. Један држи г-ђица Мара Јакшић са 20 почетница, друга г-ђица Јованка Кра-

љевић са 20 почетниcа; а часове конверзације за оне које знају француски држи двапут недељно Францускиња Jeanne Lion. III. Познато је да у нашем народу имамо огроман број неписмених, тако да у том погледу стојимо скоро најгоре на европском континенту. Напреднији људи увиђају да је то сметња сваком напретку. И на нашој Земаљској Влади одржана је једна анкета о сузбијању неписмености. Пало је лијепих предлога, али изгледа на томе је све и остало, даље се није ништа радило. Држава би свакако морала да најенергичније узме ту акцију у своје руке; друго су све палијативне мјере, мала пoмoћ. Наше друштво ипак мисли да је и мала помоћ боља нeгo никаква, па је одржало седам аналфабетских течајева: 2 у духанској фабрици, 2 у ћилимској фабрици, 1 у земаљској болници, 1 у затвору окружног суда и 1 IX основној школи за служавке и остале неписмене. Ове течајеве држе учитељице; у духанској творници гђице Љубица Љубичић и Милева Гаковић, у ћилимској г-ђице Војислава Јанковић и Јосипа Гол, у затвору Катарина Јеринић, у IX школи Радојка Ђокић, а у земаљској болниди г-ђица Софија Маљковић. У ове течајеве уписало се свега 123 неписмених, и то у болници 17, у духанској фабрици 52, у ћилимској 21. У IX школи 18 и у затвору 15. Похађање ових течајева није било задовољавајуће. Наше чланице учитељице не жалећи труда, уморне од школског рада, одлазиле су вољно и одушевљено да помогну и поуче, а кад тамо, вазда је по нека од уписаних аналфабета изостала. Намјеравале смо отворити аналфабетске течајеве у разним дијеловима града и преко новина огласиле позив на уписивање. Апеловале смо и посебно на послодавце да нам шаљу своје нелисмене намјештенике, а исто тако апеловале смо на интелигенцију да агитује у овом правцу, али одзива није било. Ми ћемо ипак

Број 4 и 5

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 31