Женски покрет

Свадба у ваздуху, отац на друму. Ј a сам, дакле, само сам ја венчана. Само је у мене ушивено и узидано дете. Ја сам та кућа за којом сам се тако узалудно освртала. Ја сам тај хранитељ кога сам тражила далеко од себе. Кад могу крвљу да храним своје дете, хранићу га и хлебом! Да ли oceћaтe како је филозофија матере тешка, како је прогрес женин мучан, како је до оног врхунца, где he из жене консервативности нестати, како је до тог врхунца далеко, високо и стрмо. Измучена, задувана, с колевком и с кућом у утроби, и сасвим сама, мајка се ипак успиње на тај врхунац. Али кад се успне, несрећница жена која не може cpeћy сама да поднесе, она се осврне да потражи некога од оних које је волела и који су њу волели. А кад се осврне, види дубоко

испод себе море жена. Жене, које не разумеју прогрес, које не схватају ново решење животног задатка, а које, можда и зато што је многа од њих такође остављена и остављана, вичу у висину: напуштена си, напуштена си, врати се натраг да те живот кињи као и нас, сиђи се с висине да у мемљивој дубиии родиш као што смо и ми рађале, врати се да будеш неcpeћнa и бедна, ако мислиш да ти опростимо и да ти дете пожалимо! И мајка, припроста, слепа, консервативна, страшљива, луда, јадна мајка се враћа. И несрећа онда из дана у дан расте, али опроштење и милост не долазе, а разбора и моралне снаге нема. И кад се једног дана кућа са колевком у себи претвори у гробницу са мртвацем у себи, онда се тужно доследно затворио црни круг консервативности свију жена.

Исидора Секулић-Стремницка.

Број 7.

ЖЕН С К И ПОК Р Е Т

Страна 15.