Женски покрет

Жена уморена револуционом борбем покорава се и мири са оваким стањем. А човек, је ли бар он уживао плодове својих напора? Ни у колико, јер за старим богом изабраним власницима, појавио се нов капитализам, коме људи и данас још poбyjy. Највећи неморал капитализма лежи баш у томе што беспослени уживају највеће приходе од рада милиона и милиона радника, који грцају под теретом невоље и чији вапај за већом надницом испуњава цео њихов духовни живот. Док средњи сталеж у капиталистичком друштву све више пада у пролетаријат, дотле власници новца гомилају га на другој страни до невероватних граница. Појам отаџбина спустио се до просте ренте, коју њени власници чувају разним заштитним царинама, утврђеним границама и машинским пушкама. Све се то продужује у недоглед док најзад падање вредности новца не опљачка своје властите господаре, а дужницима олакша несношљив положај Овако развиће друштва људског није било природно и човек је у њему морао дегенерисати. Последица те дегенерације је светски рат, који човек својим гласачким правом није могао спречити. Тек сада се жена буди увиђајући своју немоћ пред ужасним догађајима и тражи равноправност. Опа се не осећа више једно са човеком, она стоји у животу сама као радница или ако је удата, за мужа је више нг везује никакав виши интерес. У осталом, он и не припада њој, она га види само о ручку и на ноћишту, сва остало време он проводи у фабрици, канцеларији, клубу, партијским зборовима. Жена се буни и не да да је понизе до просте машине за рађање деце. Она излази из пасивне улоге тражи духовну и економоку слободу, суделује у свима врстама мушкога рада и умела је ући у све васпитна заводе да би добила и научну спрему. Сада се бори за политичку равноправност. Жена мисли да ће додавши свој глас, моћи спасти човечанство од страхота почињених светским ратом, пошто ће се она руководити једино чисто женским и материнским осећањем, које је од увек било хуманије и напредније од свих државних разлога

за објаву рата. Кад се вишој политици буде додала ова материнска снага, нема сумње да ће она постати боља, и ако не и савршена. Даље писац вели да ја свака слобода само привидна у данашњем капиталистичквм друштву, где је цео живот потчињен закону рентабилности. Где се рентира, даје се жени изборно право одмах без устезања; где се то не рентира, жена се упорно бори за њега. Политичким левицама, кзо скупштинској мањини, жена је добро дошла, јер за њих преставља прираштај снаге. Скупштинска већина наравно противи се мешању жене у њене послове, и чланови десницс једино су у недоумици да ли да јавно одрекну жени политички менталитет или да је просто прогласе идеалном свештеницом породице. Према томе, жена задобивши политичка права у ствари неће ништа добити за ослобођење своје личности. Како ствар стоји у погледу политичке слободе, ис го је тако и односно слободе женског позива. Обе оне стоје под притиском тражње и понуде. Добра зарада је компас при избору позива код жена исто као и код људи, који поред свих својих права ипак нису слободни. Природни позив жена ја материнство, и у томе лежи основ целокупном женском покрету. Жена постаје мајком no правилу у браку. Млад снажан човек данас није у стању да ступи у брак, јер није економски довољно слободан. On мора чекати док му се брак рентира, т. ј. док му жена донесе имање и мираз, наслеђене или зарађене. Иначе економска зрелост човека за ступање у брак настаје од прилике десет година доцније од природне, и човек се за то време помаже читавим низом компензација, од којих је најпознатија проституција. Кад најзад ступе у брак, навикну се толико на дотадашњи живот да вишз без тих сурогата брака не могу бити. И тако је већина бракова несрећна. Шта је за то време чинила млада девојка, чији је природни позив да буде мати? И она се старала да nocrane економски независна угледајући се па човека, и тако је постао тип мушкобане, која се све чешће среће. С друге стране, младићи че-

Страна 12,

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Врој _8