Женски покрет
простог проблема, чије се решење састоји у стваралачком процесу физичког и духовног сједињавања, спајања два бића разног пола, направио један компликовани проблем пред којим интелектуално и морално најразвијенији слој младих људи и жена стоје данас као прсд сфинксом који прождире све оне који не реше загонетку што им је он зада... Као жртва тога сфинкса љубави пала је и Ружа Стојановићева, девојка која је и по својој интелигенцији, и по свом карактеру и по свом моралу долазила у ред најбољих међу најбољима. И баш зато, трагична смрт Руже Стојановићеве која је испунила болом све оне који су је познавали, најрељефније илуструје сву дубину данашње кризе љубави. Ружа Стојановићева није учинила никавав грех: она је жртва туђег греха. Њена трагедија је узвишена али непотпуна: она није имала партнера. Уосталом, да је Ружа Стојановићева имала партнера, она би данас, на радост свих нас који смо је волели а њу су волели сви који су је познавали била у животу. Ружа Стојановићева осећала се, без разлога и у томе је била њена слабост побеђеном и зато је учинила крај свом животу, и ако јој је управо недостајао само један корак па да постане потпуни победилац у очима свих оних који и у жени гледају човека. Ружу је издала снага на прагу победе. Она, и ако узорити борац за еманципацију, ипак није успела да се еманципује извесних предрасуда под чијим је теретом малаксала и клонула. Јер и увређени понос и бол услед разочарења не смеју никад савладати једног борца, Додуше, можда нема жене која би у данашње време показала више снаге у сличним приликама. Али је желети да је буде. И њих ће бити. Ружа Стојановићева је њихов претеча. И у томе је њена слава. Али на томе путу до победе пашће још много жртава, драгоцених жртава. И то ће трајати све дотле док се не уклоне основни узроци данашње опште кризе, па и кризе љубави. По себи се разуме, то је у природи саме ствари, да ће љубав имати својих перипетија и својих жртава „док је света
и века“. Али је реч о томе да променом склопа друштвеног живота треба отклонити друштвене узроке љубавних трагедија који су, у ствари, у највећем броју случајева доминантни. И зато је дужност свих жена и људи, нарочито младих, којима је у данашњем друштву онемогућено уживање у правој и пуној љубави, и који теже за Новим Животом, да се свом снагом заложе за остварење Новог Друштва, јер је Нов Живот могућ само у Новом Друштву.
Dr. Сима Марковић
СЛОБОДА И ЖЕНА
Један интересантан чланак о слободи и жени, као мисли о данашњем женском покрету, изишао је недавно у листу Школска Реформа, који излази у Берну. Чланак је прожет симпатијом за данашњу женску борбу, пун је тачних констатација о положају жене у данашњем капиталистичком друштву, како оне без политичких грађанских права, тако и оне која их буде задобила. Сматрајући да ће он бити од интереса за читаоце ово г а листа, доносимо га у изводу. Писац износи најпре кратак историјски преглед о склопу друштва људског почевши од Средњег Века, када су слободу ужзвали само свештеници и владаоци, а широке масе народа слепо робовале овим својим полубоговима. Разуме се да о некаквој жениној јавној улози у том друштву. у ком људи нису ни слутили да ће се једног дана моћи отрести својих власника, није могло бити ни говора. Али долази Русо и својим идејама обара стари свет. Народ грчећи се у боловима убија своје идоле и узима власт као једини носилац суверености. У овој борби против апсолутизма учесТвује и жена, бори се предано и чак залаже и свој живот исто као и човек, за слободу, једнакост и братство. Кад се борба завршила победом, човек се наједанпут јавља као нови узурпатор слободе. Сматрајући да је жена његова својина, он њој одриче свако политичко и грађанско право, задржавајући их за себе, а њу упућује у породицу, као једино поље на коме она може делати.
Ерој 8.
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
Страна 11