Женски покрет

Без и једне опоре речи ни проклетства за онога који је упропастио, никаквих алузија ни на кога. Да нису уверења за венчање остала случајно у џепу и да писмо професорово није стигло по њеној смрти, које открива сву беду, вероватно да се не би ни сазнало ко је кривац. Време би било престати са свима даљим ровењима и прљањем побеђених. Ако је казна била потребна, она се у два маха претрпела и на најтежи начин, далеко тежи но што би могла данас бити ма чија осуда. А професор Берић могао би радити што друго, боље од писања разних речи. Кад се већ код њега развијала математика на штету свега осталог, могао би се, далеко од света њој сасвим и посветити. Трагичан пример Ружице Стојановићеве остаје нашој омладини као једна добра и истинита лекција за реално схватање живота. Он нарочито учи да се стари кров не напушта и не руши, док се нема новог дома. Али о томе идући пут.

Delfa Ив. Иванића

КРИЗА ЉУБАВИ

ПОВОДОМ СМРТИ Р. СТОЈАНОВИЋЕВЕ

Целокупан друштвени живот преживљује данас једну дубоку кризу: економску, финансиску, политичку, интелектуалну и моралну. To је ван сваког спора и то нико више и не пориче. Јер, порицати то, значило би затварати очи пред фактима. Та свестрана криза, чији су примарни узроци у дубини самога склопа данашњег друштва, манифестује се на разне начине и у разним облицима. Светски рат је само убрзао ту кризу, она је са светским ратом ушла, управо, у своју акутну фазу. Привредно расуло, валутни хаос, политичка анархија, интелектуална мизерија и морална атрофија фрапантни су симптоми те тешке кризе коју људско друштво данас преживљује. И није никакво чудо што је та општа криза захватила у највећој мери и најинтимнију област нашег живота: љубав. Никада општи друштвени узроци, који су тежили да љубав деградирају на ниво једног обичног еспапа, нису

деловали разорније него данас, после светског рата који је изазвао ужасне поремећаје у економским односима и повећао диспропорцију између броја људи и жена. Ако се посматра уопште појава љубави, у вези са околностима под којима се она развија, мора се увидети да су се данас и материјални и морални услови развоја љубави у знатној мери погоршали. Друкчије, уосталом, не може ни бити у доба опште материјалне и моралне декаденције. Форма у којој је данас манифестација љубави, по „позитивним законима" и такозваном јавном моралу, једино допуштена, постала је и сувише тесна за ново и више схватање љубави којима је прожет морално највиши слој жена и људи већ у данашње време. И сукоб је постао неизбежан. Нови живот тражи нове форме. Он разбија окове „позитивних закона“ и бесмислице „јавнога морала“, отварајући хоризонт срећније будућности за којим чезну сви они који пате. А колико њих данас не пате? И баш кад је реч о љубави, варају се сви они који мисле. да је човек данас у завиднијем положају од жене. Додуше, данашње законодавство, које жену уопште понижава до роба, фаворизира човека у томе смислу што му даје могућности да некажњено буде подлац, неваљалац и злочинац према жени. Данашње законодавство не зна за „грех“ оца“; оно жигоше само „грех“ мајке. Оно не зна ни за злочин човека који зарази жену и загорча јој цео живот. Али обрнуто није случај! Ето, у толико је положај човека одиста завиднији од положаја жене. Али зар се онај који се одриче свог детета или злочинац који зарази жену уопште може назвати човеком? He. И са тога гледишта, ми понова тврдимо да положај човека није ни мало завиднији од положаја жене у питању љубави. Младић са физичким и моралним здрављем стоји данас пред проблемом љубави исто тако немоћан као свака девојка. Врло је мало њих, и све их је мање, којима полази за руком да реше тај проблем. А он је, у основи, сасвим прост. И тако је преживели материјални и морални склоп данашњега друштва од једног

Страна 10.

ЖЕНСКИ ПОКРВТ

Број 8.