Женски покрет

сле часа остајале дуго у разговору. У то доба наша средњешколска омладина читала је много Арцибашевљевог Сањина и томе сличне за њу нездраве ствари. У целом животу наше деце осетила се нека нездрава тенденција. Такође у то доба пада оснивање ђачког клуба слободне љубави, напуштање родитељске куће од стране неколико девојчица и дечака и томе слични поступци, у којима стварно није било много зла, али је била оправдана бојазан свих нас куда ће их то одвести. Без мало, свакодиевна тема нашег ћаскања био је живот наше деце, васпитање које им пружају кућа и школа и све оно што је у вези с тим. Изненадили су me правилни погледи мале студенткињс, њена зрелост и сталоженост. Из ње је избијало више но њена памет и начитаност. Осећало се да је дете једне добре и честите старинске куће наше, каквима је некада српска провинција обиловала. Наше општење трајало је нешто јаче од годину дана. Мала девојчица положила је математику преко сваког очекивања добро и отишла из Србије, студенткиња је наставила своје студије, убрзо су дошли ратови и свак је пошао својим послом и путем. Пуних девет година, за сваког од нас испуњених борбом и лутањем, нигде се нисам срела са својом младом познаницом. По повратку кући, у септембру 1919 о великог конгресу југословенских жена у Београду, слушала сам пажљиво један добро документован реферат о алкохолизту, проституцији и заштити деце. Седела сам на истој страни одакле је говорница говорила, тако да јој нисам могла сагледати лица, али је реферат био такав, да cam се после њега заинтересовала за ону која га је дала. И на моје велико изненађење, срела cam се са својом старом познаницом, негдашњом малом студенткињом, која је била исто тако мала, слаба, лепо васпитана, чедна и мирна као и некада, само се видело да је већ постала велика девојка, и њене паметне некадашње очи биле су некако дубље и светлије. Обрадовала cam се том сусрету, a нарочито кад cam познала да је од тале и незначајне студенткиње постала велика радница за све оно што

је добро и лепо. Сретале сто се на раду целе ове године у Женском Савезу и у Покрету, а заинтересовала cam се за њен рад у „Заштити деце“, у „Трезвености“ и као наставнице. Свуда cam о њој и њеног раду чула сато добро. Са задовољством caм гледала како предано ради на нашем југословенском зближењу и јединству, колико много идеализма и поштења уноси у тај тежак и деликатан посао. Није јој било ни тешко ни досадно, кад је год затребало, да крене у Загреб, Љубљану, Сарајево, увек о своме трошку. Ако се не варам, најмање три до четири пута ишла је за ову годину дана у Загреб, а никад, нико од нас, нисмо јој се ни захвалили за то. У брзо, при заједничком раду, видела cam да имам пред собом једног апостола. Што је она знала и у што је она веровала, то је бранила до краја, никад нико никаквим разлозима није је могао разуверити. Исто тако није се требало бринути за ствар за коју се она загрејала и заволела је, да ће је оставити на пола пута. Са те две апостолске особине, непоколебљивом вером и тврдоглавом љубављу за оно што ради, постизавају се крупни и несумњиви резултати у великим делима, али у обичним стварима живота, по некад се бива неспособан да се донесе правилно решење. Мени је баш у део пало да је у току ове године, у два у три маха потучем у најобичнијим стварима. И сваком приликом, осећала сам, нисам никад спор добила зато што caм њу успела била да убедим о противном; на против, она од свога ни за длаку није одступала, она је своје гледиште тврдоглаво бранила, и наш спор и моја победа решавани су само на тај начин што су присутни, они који су имали о ствари да одлуче, изгласали мишљење супротно њеном. И баш у тим тренутцима, тих малих и безначајних пораза, кад се права, поштена и без сгранпутица, с идеалнот вером да je добро оно у шта она верује, довела у безизлазан положај, у ћор сокак, бивала је највећа и најсимпатичнија. Ја cam јој се тада радовала и осећала колико много вреди њена снага и с тим квалите-

Врој _&

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 5