Женски покрет

јима жене нису имале права гласа, како he га оне употребити кад га добију, јесте питање, али ништа не допушта побијати идеју; да he оне знати врло добро прилагодити томе свој дух и шта више извући отуда велику корист с овим богатством осећаја за које им се пребацује." „Ко би се усудио порећи велики утицај свих ocehaja на човечији дух? Већина великих дела долазе од срца, и нема их у којима срце не би било један од главних фактора. He може ли се рећи, да ако се прогрес индивидуе налази у префињености прадедовских инстиката, степен цивилизације друштва мери се по богаству ocehaja. Држава која не би уништила владу песнице у њој, и која би игнорисала правду основану на милосрђу, сматрала би се за варварску државу. Правда, милосрђе и дужност долазе директно од срца, а разум их подржава и задише. Нема никакве контрадикције између срца и интелигенције, сем у њиховом ексцесу респективном; изгледа да су они лек један другоме." Неки мисле да је боље допустити женама да се баве јавно пословима јавног интереса, него оставити их у овом данашњем стању да се баве тајно по будоарима (ово се нарочито мисли на Париз и Француску), и да играју ову тајну улогу коју оне имају под свима режимима и у свима епохама. III. Ми смо напред изнели разлоге за и против женског права гласа, који данас постоје у правној теорији Ради потпуности мислимо да треба изнети и податке о томе како је ово питање решено у другим државама. Ми ћемо то овде у кратко изложити. У Енглеској право гласа имају: жене удате или неудате (удовице, распуштенице), које имају 30 година, а станују у свом сопственом стану; свака жена која има Зо година а удата је за човека који има право гласа; свака жена која

има 30 година и диплому којег универзитета (право гласа у универзитетском бирачком колегијуму.). Сем тога, жене које имају 30 година а удате су за којег бирача, могу бити биране за општинске часнике. Услови су: да имају какво непокретно добро, те да могу гласати у општинским изборима, а тим самим и за изборе за законодавно тело. У томе се женско право гласа разликује од човековог, jep овај гласа год овим условима; 1.) да има место становања у дотичној општини и имање ма које вредности; 2.) да има какав индустријски локал од 20 L. Право гласа жена разликује се од човековог права гласа, што човек може гласати у два изборна места, нпр. станује у Sussex, а има индустријски локал у Midlesex, гласаће у оба места. Међутим жена под истим условима то не може. У Чехословачкој има право гласа сваки држављанин без разлике пола: који има 21 годину, дана указа за изборе, и да станује три месеца у општини пре потврде гласачких спискова. Гласање је обавезно, и ко буде изабран, мора се примити избора. У Аустрији, приликом избора за уставотворну скупштину, имао је, право гласа сваки држављанин, без разлике пола, који је навршио 20 година пре 14 јануара 1919 год. Исто тако могао је бити биран за посланика сваки грађанин који је имао право гласа и који је пре 1. јануара 1916 навршио 29 година. (закон од 18 дец. 1918 год.) У Норвешкој право гласа имају жене од 1907 год. Услови су: да има 25 година живога; да плаћа порез државни и општинске прирозе на приход годишњи од 400 круна за или 300 круна за село. Ако је жена удата, довољно је да ово плаћа муж. У Русији право гласа припада свима грађанима оба пола „без разлике вере, народности, места који дана избора имају 18 год. а припадају следе-

Страна 10

ЖННСКИ ПОКРЕТ

Број 9