Женски покрет

већ нам то изазива извесну гордост, као што је горда и радосна харемска жена кад је преотела мужа од свога ортака, т. ј. од друге жене из истог харема. Ни једну жену која је, некад у најтежим приликама, само мало отишла у страну, ми не само што се не старамо да је вратимо у друштво, да је рехабилитујемо, већ као јато гавранова слетимо на њу и своје тврде и оштре кљунове заривамо у срце њено, док и сва добра крв не излије се из шега и несрећница не падне онесвешћена у блато, из кога никад више неће изаћи. To радимо да не бисмо упрљале своје поштење, а предајемо себе и своје кћери на цео живот људима за којима стоји често пуно тешких дела. У најбољем случају, кад смо најпоштеније, ми затварамо очи пред прошлошћу човека с којим смо решене живот да проведемо; бацамо густу копрену преко свега да не бисмо изгубиле илузију; старамо се ни једно писмо његово да не отворимо, и да не бисмо дошле до разочарења, да бисмо своју срећу и мир сачувале, ми вољно живимо цео век крај њега затворених очију, бежећи и страхујући стално од истине. С овако скученом и ропском душом, нећемо моћи ништа да постигнемо. Морамо се старати у првом реду да створимо нову жену, бољу и моралнију но што смо ми. Та нова жена неће бити она која ћe имати петоро деце од пет разних отаца. He, тим путем по хиљаду пута не. Нова жена имаће цео целцат неокрњен морал, и ако као таква не успе да нађе човека достојног ње, са којим ћe створити здраву и честиту породицу, она ће се одрећи тога задовољства и у великој људској породици наћи ћe ма једну душу на коју ћe пренети сву своју лепоту, и њен живот неће бити неплодан. И тако полако, у току деценија, векова можда, створиће се нова васпитачица човечанства, и та ћe створити новог човека и нове законе који he боље регулисати живот људски. He треба да очајавамо, доћи ће дан, ма како он био далеко; и кад од нас ни пепела неће више бити, кад ће честит, здрав, и млад човек женити се исто таквом девојком и изродити здраву и чисту децу и живети простим и једноставним животом, у свој лепоти здравља моралног и телесног. И ако је остварење идеала коме тежимо тако далеко, бескрајно далеко, да ни ми, ни наша деда нећемо ништа од

БР. I.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

стр. 15