Женски покрет

Иза свога признања и „класичног примера" стоји она историска истина ; кад год je који ред грађана y држави тражио, a не отимао своја права, добијао их je, не y колико je то максимум његових оправданих жеља захтевао, него y колико je то минимум интереса или владе или осталих јачих класа допуштао. Тежиште питање je увек y томе : да ли je јачи онај који тражи, или онај који даје. Жене ћe y кратком времену морати добити право гласа, али баш када, то ће зависити: или од развијене свести жена, или од савести људи. A док то не буде, нама ce и нехотице намеће један тип људи, кога je y породици одавно нестало, али постоји y држави, y односу према женама, нарочито запосленим y државним надлештвима, које право гласа као да највише и тангира. Давно некад капетановао je обесно y капетанији г. Коста, и господовао y кући на страх г-ђи капетаници Кад je г. Коста морао, nolens, volens, да изиђе заједно са својом женом, онда je ишла прво ђилибарска муштикла, па капетан, па y пристојном одстојању капетаница. Изванредно ретко разговарао je Коста са својом лепом половином. У тим ретким приликама жена му je морала говорити „ви“ Г. Коста, a само кад би г. Коста био болестан, он би cе онда понизио да одигра „жандара“ са „госпојом“. Али je увек морао он добити партију. Да не буде ларме, жена je свагда тако и удешавала. Али јој ce једном измакло једно драгоцено признање, за које бисмо хтели да ce не заборави. После завршене једне игре грми намрштено г. Коста: „Шта je? кој колико иде?“ A госпођа хладно одговори: „Ја имам карте и трефове, ал’ ви, г. Коста, идете пет!" Тога типа људи, на срећу, како бар ми мислимо, y кући више нема. Али ce он још виђа и чује y држави кад су жене y питању. У пошти, y телеграфу, y министарствима, y школама, све до европског рата овако су запослене жене говориле: Г. шефови, начелници, управитељи, директори, ми имамо савестан рад, спрему, професору, докторате, ал’ ви, г. Коста, идете пет само зато што гласате". И зато и сад: свако велико R, које напише чланак y Самоуправи или другом листу, и тврди да je друго теорија, a друго пракса кад су y питању грађанска права половине нашега народа, свију жена y Југославији, иде пет само зато што има уза ce истинске жандаре.

Милева Петровић

стр. 56

ЖЕНСКИ ПOК Р Е Г

бр. it.