Женски покрет

Наша деца и ми.*

У самом почетку дужност ми je оградити ce, да ова моја данашња реч није некакво предавање или студија о дечјем питању. Она je само неминовна потреба овакових састанака, да ce дознаду многе невоље из живота наше деце, да ce оне уоче и подвуку, и да ce према њима види, шта ce досад урадило на заштити деце, као и шта све има још да ce уради, и y ком правцу. Као представница Народног Женског Савеза, и као добровољац из круга оних који су ce прихватили посла на заштити деце постараћу ce да вас за неколико тренутака позабавим том темом. Дечје питање било je вазда озбиљна брига свију мислилаца и пријатеља дечјих. Али данас je оно изашло из уског круга педагога и постало проблем који стоји пред целим човечанством. Правилно решење његово биће уједно мерило културе и способности за живот појединих народа ; оно ћe својим крајњим резултатом судбоносно, и као најстрожи судија, изрећи своју пресуду : бити или не бити. Код нас je досад оно спровођено несистематски, изазвано увек крајњим потребама. Додуше, педагози су ce и код нас бринули да доведу y склад многе услове и y настави и y васпитању; просвећени људи тражили су реформу наставе, нарочито средњошколске, и тежили циљу : да ce деца ослободе многих предмета, од којих нису могла очекивати никакве примене y животу ; a тежили су и томе да ce, услед напред побројаних погодаба, и због рђаве хигијене куће и школе,

* Говор на једном састанку y Другој Женској Гимназији,