Женски покрет
не ствара кадар младежи, истина са положеном матуром, али физички раслабљене и уморне од таква школовања. Бесумње да je учињен неки напредак ; новим реформама y настави, подизањем хигијенских школских зграда и т. д.; али да није учињено довољно, да смо и данас y очекивању оног што треба да дође оног доброг и здравог и y погледу распореда саме наставе и хигијене школе и куће то нам je свима добро познато. Статистика школских лекара даје потврду зато, јер вели да je од целокупног броја ученика са м о 1/3 добро развијена, 1/3 осредњег телесног састава док je цела 1/3 слабог и кржљавог састава; и да ce y последње време јавља све више искрвљених кичми, кратковидости и живчаних болести код ученика. И док ce тако рђаво спроводила идеја о благостању школске деде, дотле je старање о оној другој групи, о деци напуштеној и уличној било исто тако недовољно, неизведено до краја, остало на покушајима и почецима. Дом сироте и напуштене деце на Врачару, основан и одржаван једино енергичним заузимањем пок. Николе Петровића, био je читав низ година једино уточиште и прибежиште сирочади y целој Србији. И док су његове просторије биле увек препуне, и нису могле да отворе своја врата свима невољнима, дотле су почела да ce отварају чешће она друга врата да приме своје питомце врата казнионица и апсана. И тада су наши криминалисги и други дечји пријатељи дизали глас за заштиту деце, и указивали на путеве и начине њихова спасења. Писало ce, предлагало ce, говорило ce, али ce стварно није урадило ништа, и што ce учинило, није ни из далека попуњавало потребу. Али нарочито после овог страшног рата улази дечје питање y једну нову фазу и бројним стањем незбринуге деце и разноликошћу њихове беде, која достиже свој врхунац. Разноликост њена, велим, јер je рат страхотама својим највише погодио баш оне најслабије. Он нам je, поред пустоши, пљачкања и гробова растурених y три дела свега, оставио још и децу потпуне сиротане, децу инвалиде, женску децу морално палу и напуштену децу, децу луталице и скитаче. Сву ту децу ваља прихватити, јер свако од њих не само што има права на живот, но je свако од њих један капитал и свети аманет наш. Али све те врсте невоља
стр. 34
ЖЕН С К И ПOК Р Е Т
ПР. 11.