Женски покрет

утеха je што ce многе наше рђаве особине могу лако поправити, само да je мало више стрпљења и воље. Колико ја видим, нама много што шта недостаје. Прво, ми нисмо довољно свесне дужности и своје задаће y животу. То je основно и највеће зло из кога потичу многа друга. Да je већина од нас несвесна дужности и задаће своје y животу, доказује наша површност схватања и учења y школи, па и ван ње y свима пословима. Ми све радимо овлаш, једва додирујући оно што je теже, не улазећи y ствари дубље. Ми као да ce бојимо дубина, и ако знамо да на површини земље јесте само земља, a да y дубини можемо наићи и на злато. Нама je, непозната задаћа која нас, садашњу женску генерацију, очекује. И ако продужимо овако, ми не само што нећемо бити боље од ранијих женских генерација, него једва ћемо успети да будемо бар као оне. И то je жалосно. Поред површности, опажа ce код нас и расејаност, што чини велику сметњу надем личном усавршавању. Имала сам прилике да посматрам једну ученицу најстаријег разреда, иначе интелигентну, која не може да лекцију прочитану трипут узастопце. Наша пажња je растројена, растурена je на пуно разних ствари, тако да je усредсређивање мисли на један предмет код неких врло тешко. За ове и остале наше мане особито оне које ce тичу понашања y школи и на улици не треба међутим строго осуивати само нас, ученице. Ми смо генерација која тек што je и ашла из ратног хаоса и распуштености, и природно je што тако много личимо на тај хаос и распуштеност. Изнела сам какве смо, a из овога може ce донекле видети и какве треба да будемо. Ми свакако нећемо допустити да останемо несавесне, површне, расејане и гope од оних које су живеле и радиле пре нас. Јер најзад и ако не све, и оно врло много зависи наша поправка и од нас самих. Дакле, када би нам случајно и недостајала јача потпора споља, ипак je ту наша властита добра воља и тежња ка бољем, a та потпора je и најсигурнија и највећа.

Наталија Ј. Михајловић VIII разред.

BP. Il

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

стр. 61