Женски покрет

Наспрам владе су седишта за народне посланике. Они су, дакако, подељзни у партије, размештене по клупама тако да су просторно једна другој најближе оне странке које по начелима бар мало могу да се трпе. Данас у нашем парламенту има много више партијских група него пре paтa. Ако се не варам, биће их дванаест са којима се озбиљно рачуна, што значи дванаест парламентарних начина да се наша нова држава усрећи и процвета. У посланичким клупама разликујемо, пре свега, средиште или центрум, где седи наша скупштинска већина; затим с једне стране је десница, са друге левица, и најзад крајња десница и крајња левица. Најназаднија партија зове се реакционарном, и за њу, како изгледа, радо гласају жене тамо где имају сва политичка права. Али пошто женски свет уопште воли крајности, то радо гласа и за крајњу левицу, коју у нашем парламенту заузимају комунисти. To вам је овлаш набачена скица парламента за онога ко га посматра из публике. Питање је сада шта се у парламенту ради? Каква је његова улога у државном животу ? И зашто наша држава, која многих напредних западних установа још нема, ипак не може да буде без парламента, него га поодавно има ? To извесно треба да знају данас наше жене, и ако није тако извесно да су о томе потпуно обавештени и сви наши људи. Но ако нам је стало до исцрпних и тачних обавештења, онда морамо поћи мало поиздаље, од самога почетка уставног и парламентарног живота. Али не треба се бојати да ћe историја њихова бити сувише дуга, јер устав и парламент, као све напредне тв ревине људске, немају тако давнашње порекло. Људи су вековима трпели и покоравали се пре но што су увидели да се тиранија може законским путем сузбити и власт привилегованих над масом бесправних ограничити. Из овога се већ помало наслућује какав је циљ тих установа. Парламенат или скупштина, то је организована заједница нарочито нзабраних људи који деле законодавну власт у држави са једном крунисаном главом или са једним председником републике, и то онако како прописује устав.

пр. IV,

ЖЕН С К И ПOК Р Е Г

стр. 111