Женски покрет

Подела власти значи у исти мах ограничење власти, значи надзор или контролу над управним поглаварем. Ако би се сада трагало за моментом када је поглавица државни био први пут у својој власти ограничен, онда би се морало отићи чак до грчких већа, ефора, народних скупштина и римског сената. Али тако далеко ми нећемо ићи, пошто у једноме популарном предавању није главно изнети што више историјског материјала него само јасно протумачити шта устав, парламент и партија значе, и каква им је улога у данашњем државном животу. Енглеска је прва западна држава која заводи уставност и парламентаризам, и тамо су обе те установе имале правилан и непрекидан развој. Енглески парламент је, дакле, по реду први, и у својој крепкој старости од неколико стотина година још понајбоље се држи. Меџутим енглески краљ из XIII века није спонтано дошао на ту напредну идеју да поделу своје власти некоме сам нуди. Он је на то био приморан, и племство га је просто натеерало да изда Велику Повељу Слободе, у којој су била загарантована извесна грађанска права. Та Повеља је први енглески устав, то јест први закон који обвезује не само поданике у држави него и владара. Ту, поред осталога, било је прописано да се сталешка скупштина мора сазивати кад год је краљу потребан какав новчани издатак, да га он уопште не може самовласно разрезивати и наметати него тек ако му одобри сабор. Ово је све што се у први мах могло од владаоца изнудити: да му се одобравају или забрањују новчани издатци. Од 1215 до 1688 траје у Енглеској кад јача, кад слабија борба око тога да се, с једне стране, власт краљевска скучи, с друге стране, да се права парламента прошире. А да је борба била упорна и тешка, доказују две велике енглеске револуције, погубљење краља Карла I и свргнуће династије Стуарта 1688. Тек после свега тога заведен је у Енглеској уставни и парламентарни живот у данашњем смислу. Док се тамо водила борба око устава и парламента, у другим државама владар је имао неограничена права. Али енглески пример није остао без последица. Јављају се писци који тај систем управе проучавају и препоручују, а код грађана буде се жеље и тежње да се уставно влада.

стр. 112

ЖЕН С К И ПOК Р Е Г

БР. IV.