Женски покрет

ницима врши и јавно мњење помоћу дневне штампе, јер ступштинске седнице свуда су јавне. Такав је, у главном, однос парламента према народу. Остаје да видимо његов однос према државном поглавару. (Наставиће се)

Катарина Богдановић.

Наше жене и политичке странке.

Да, питање женског права гласа за општинске изборе као и њихов улазак у Парламент актуелно је и на дневном је реду. To питање у колико је озбиљно у толико је и врло интересантно, и њему треба поклонити више пажње него што је до данас имало, када се о њему слабо водило рачуна. Кад имамо у виду да је и жена члан данашњега друштва, и кад и њој то исто друштво намеће извесне дужности које она мора да изврши, онда то исто друштво треба да призна и њена права и да акцептује неке њене назоре и погледе. Жене у нас, a то слободно можемо рећи и за друге државе, треба да добију право гласа. Тиме се не би ништа изгубило, већ напротив добило би се, коракнуло би се у напред. Женским правом гласа и њиховом сарадњом у политичким и социолошком питањима попуниле би се многе празнине, које мушки нису стигли ни могли да попуне. Зашто мушки нису стигли и могли да попуне те празнине? Зато што cу се они поцепали на више странака где су различита мишљења, те о истим политичким и социолошким питањима различито мисле и другачије методе примењују, а те различитости су довеле дотле да се све наше мушке политичке странке и сувише размимоилазе. To њихово мимоилажење најбоље се види у грађењу устава. Већ је прошло више од две године, а устав није донесен. Дакле, не могу да се сложе. Исто тако не могу се сложити како ћe се и на каквој основи решити ово јединство нашег троименог народа, какво ће бити разграничење са Италијом, како ћe се подесити држаше према суседним државама, и да ли ћe се добити

БР, IV.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

стр. 115