Женски покрет

марио за уставност, као што се ни министарски кабинети нису много бринули да се увек влада на један строго парламентаран начин. Зато је код нас било устава од сваке руке, и свих могућих парламентарних и непарламентарних метода у политичкој пракси. Било је неколико устава октроисаних: 1835, 1894 и 1901 ; затим наметнутих страном државом : 1838 ; најзад и таквих који су постали само привидно правилним путем: 1869, 1888, а ниједнога, до 1903, који би постао на сасвим легалан и потпуно коректан начин. Тек после 1903 кренуо је наш уставни и парламентарни живот нешто бољим путем. (Наставиће се)

Катарина Богдановић.

Цигара и еманципација.

Нема сумње да је духовно развијена жена са цигаром у устима највећа иронија истински просвећене жене. Па ипак, жалостан је факт да ми таквог женског света имамо, и да га из дана у дан бива све више. Немојте мислити да нехотице погрешно судим имајући пред собом само примере наших дама из такозваних „виших кругова". Њих ја уопште и не сматрам за представнице културе и просвете. Да бисте били начисто о коме је овде управо реч, навешћу два конкретна примера. Пре годину дана путовала сам са једном наставницом. Како обично бива у приликама када је путовање дуго, ми се упознасмо. После нашег упознавања и почетка разговора моја сапутница извади табакеру, понуди прво мене, па онда запали цигару. Ја сам њену понуду учтиво одбила, изражавајући својим лицем и нехотице чуђење и негодовање, јер мени је то било први пут да кроз облаке дима од дувана једва назирем лице једне просветне раденице, која је тако удобно и комотно била заваљена у своме углу од купеа, Готово је непотребно напомињати да су облаци дима дуванског поставили између наставнице и мене као неки покретан зид који нас је отуђивао. Но како је пут био одвише дуг, разговарале смо ипак много и сасвим отворено. Из-

стр. 154

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

бр. V.