Женски покрет

развија код човека способносг анализе, без које се ниједан рад не би могао остварити. Кад треба да дођемо до свести о некој комбинацији, ми идемо од целине деловима, видимо прво целину, па односе, па онда тек делове. Али кад треба да ми сами остваримо једну комбинацију, ми морамо обратним путем ићи, т, ј. од делова целини, Морамо прво један део по један остварити, ставити их у извесне односе и тиме створити једну комбинацију. Кад не би било анализе, која нам даје јасне слике појединих делова нашег рада, ми ни један рад не би били у стању остварити. Ми видимо н. пр. неки женски рад и за желимо да и сами такав исти рад израдимо, али и ако знамо како он изгледа, ми га нећемо моћи израдити, докле га не узмемо пред себе и сваки његов део будемо пажљиво посматрали. Посматрајући нарочито један део, ми ћемо добро видети тај део, али нећемо више видети целину или комбинацију којој припада. Не видећи целину, ми нећемо видети ни односе, па ни особине, које се њима стварају. Чиста наука која посматра сваку ствар за себе не зна ни за њихове релативне особине. За њу не постоји ни лепо, ни ружно, ни добро, ни рђаво, ни поштено. Тиме се ствара један нарочити менталитет, који се назива научна објективност и неутралност, и из кога врло лако може да се развије скептицизам и цинизам, ако један научник збиља буде мислио, да зато што он те особине не може да примети, оне у ствари и не постоје. Са комбинацијама које квари да би њихове делове боље испитала, наука убија и живот. Она стоји пред својим расклопљеним преставама као дете пред разбијеном лутком. Делови су ту, оно је видело шта у лутци има, али лутке нема више. Тако и у науци факта су ту, али живота нема. Наука гаси живот, кочи покрете, брише боје, превлачи сури вео ледене магле преко свега чега се дотакне. Она је равнодушна, безбојна и безлична, хладна и мртва као један предео на Месецу. Од време на време у те научне рушевине залута по неки уметник. Гоњен својом манијом да прави комбинације, он ћe на све стране купити елементе, и кад се уједаред нађе пред неоцењеним благом факата, које су генерацнје научника

вр. V.

ЖЕНСКИII О К Р Е Т

стр. 133