Женски покрет

фанатика иста расветљавају. Ми не претендујемо да су наше жене способне, да нам реше ова тешка питања, али ако их покрену таком јачином, да ce о њима не може престати да говори, оне су ипак, учиниле врло много. Зато и y Новом Саду, где je Г-ђa Милојевић покренула тему, један морал и за људе и за жене, ако Новосађанке схвате да све жене имају један циљ : побољшање положаја жена y породици, друштву и држави, отпашће све оно што их je досад раздвајало, па кад већ постоји један циљ и јединство мисли, доћи ћe y најкраћем времену и јединсто рада, У Новом Саду нас je пријатно дирнула једна модерна дечија република, истинска Југoславија дом за ратничку сирочад, смештен y лепој здравој и светлој згради која блиста од чистоте, пуна уредних, лепо очешљаних и румених девојчица; Мекадонки, Србијанки, Хрватица, Немица, Маџарица. И док мале Хрватице и Србијанке уз песму „и грокћу пушке" грациозно изводе фигуру кадрила, дотле једна Немица везе ли, везе, српско коло. И док онај натмурени, Маџар не зна српски, дотле ce мала Илонка, Маџарица, припија уз г-ђу Милојевић и не испушта јој руке. Има још нетрпељивосги међу женама Хрватицама и Српкињама, али на наше питање једној малој Хрватици која je твоја најбоља пријатељица, коју највише волиш, добисмо одговор: „Поповићеву". „А шта je она?“ „Српкиња". У овоме дому, ту су клице истинске југославије: кад нестане оних који јој данас сметају, кад изумру они који су je створили, кад одрасту ове мале; Српкиње, Хрватице, Словенкиње, оне ћe ce око Југославије окупљати као око праве мајке! Али док ce сва ова весела цеца утркују да нам покажу шта знају, a док je њихова управитељка г-ђа Стојић горда, и с правом, зашто само тужно звони песма мале Битољке „мајколе мила" y којој ce скрива можда, уметнички таленат?! И зашто су мутне и дубоко упале очи њихове учитељице, г-ђице Цвете? Мала Битољка носи y себи клицу страшне бољке које ce може још излечити, али њена учитељица Цвета, болује од болести што ce никад не преболи њена je мана : има и сувише нежно срце према деци. Она треба да путује y Прилеп; за њену слабу и малу фигуру пут je доста дугачак, Али створења која y себи носе нежно срце, предиспони-

стр. 198

женски пок Е г

вр. Vl.