Женски покрет

Женско Право Гласа y Француској

Женско Право Гласа y Француској Анкета y јуну 1910 г. у „ La Revue‟ o женском праву гласа, већином пoлитичких људи као и књижевнка, изра ила ce веома повољно. Jules Clarette, Е. Foncière Gerente, У les Guyot, Jules Huret, и. т, д.... били су сви за женско право гласа Пол Дешанел писао je: „Ја caм за женско право гласа. Могли би им y почетку дати под извесним условима право гласа за општинске изборе." Емил Фаге написао je ; „Зна ce моје мишљење о женском праву гласа. Жене су мање одане чулном животу, много маље криминалне, a бескрајно мање алкохоличарке но људи. To ми je доста : оне би требале пре но људи, да праве законе." Пол Ервије рекао је : „Морам истаћи да међу напредним идејама које имају да ce унесу y изборне реформе, она која дозволи право гласа женама, биће бесумње најзаконитија. Пол Маргерит, Камил Моклер и многи други изразили су исто мишљење. Јула 1913 г. „Les ânnales politiques et littéraires" поново cy изнели ту анкету само y новом облику „ Же нскo право гласа пред француским фемиинстичким мишљењем ‟ Госпођа Жилијета Адам одговорила је „Питате мe jecaм ли за женско право гласа и какво бих средство упогребила да им га дам. Почела бих ограничењем мушког права гласа тражећи све више и више потребних гаранција. Затенила бих жучан парлатентаризам професионалних скупова тако да сваки гласач има извесно искуство и зна за шта гласа. Ти професионални скупови имали би сасвим одређене дужности. Разуме ce, да би ту и жена била, јер данас жена може y трговини, y индустрији, и мa којим пословима управљати зато што ce са интересовањем одаје тим занимаљима. Хтела бих y праву гласа и мушких и женских ограничења за оне који су целибату, јер самац je све више и више опасан паразит. Члан друштва, муж и жена, јесу језгра породице, и као предстража нације, морају имати већа права.

A. Р. 0.

стр. 200

ЖЕНСКИ ПОКРЕГ

bp. VI.