Женски покрет

Весела, мила, нежна, лепа везла је, правила цветиће, ломила своје нежне прстиће, и кријући радила за новине до касно у ноћ да отплати дуг којим је спасла њему живот. Ја ти праштам, вели јој он великодушно, кад је видео да Hћћe изгубити углед у друштву. Ко коме треба да опрости? Да ли он њој, која смрћу својом хтеде да потврди да је она кривац, да не би пала на њега; или она њему, који је задржава од смрти за то што жива још може доказати да је он није навратио? Остаћеш у кући, јер би се још могло помислити да сам те ја навратио. Иначе, шта ја имам од тога кад тебе више нема? Ништа. (Она се ужасава, од непојимања кочи јој се свест). Овако још некако могу ствар поправити, још није касно. Живећемо једно поред другога као познаници, само свет несме ништа приметити. Децу ти не смем поверити на васпитање. Она би могла наследити сву лакомисленост, сву лажљивост своје мајке. Ox, а како сам те волео! Али, кад долази облигација, какав преокрет! Спасени смо, кличе он радосно. Норо, спасени смо. А она, чија је душа претрпела већ бродолом, одговара: Ти! А ја? Он јс не разуме. И кад пламен сасвим уништи сведоке њихове срамоте, он се враћа животу као да се ништа није ни десило. Све ћe бити по старом, његова ћe шева и даље цвркутати. Он ћe јој бити заштитник као и досад(?!). Он ћe joj дати могућности за праву cpeћy као и досад(?!). Све ћe бити по старом, само кад није пред светом осрамоћен. Па и она није више лакомислена, лажљива, неваспитана, само кад је изгорела облигација која би пред светом могла потврдити њену кривицу. И кад му она вели да више заједно нeћe моћи живети, он је у чуду запита; Зашто? Шта јој је учинио? Зар је могла поверовати у оно што јој је он у своме првоме страху изговорио? Ја сам очекивала чудо. Ја сам мислила да ћеш ти стати пред цео свет и узети кривицу на себе.

264

Женски покрет

7 и 8