Женски покрет

пире иа све могуће начине, да не узме лек. За децу се обично преписују слатки лекови, али има деце која неће ни слатке лекове, а међутим може се дете натерати да узме и горак и непријатног укуса лек. Треба само добро познавати своје дете, а путева зато има доста. Врло често помаже обећање, затим лепа играчка, која сјајна парица; код веће деце побуђује се сујета. Треба казати да слатки лек може сваки попити, али ко је јунак и горак ће лек попити; и дете ћe показати да је „јунак“ попиће и горак лек. Децу треба дакле васпитавати и у томе правцу. Добро васпитано дете биће и у болести добро и послушно. Поред многих тешких дужности мајке, долази, ја бих рекао и она најтежа дужност да негује своје болесно дете. Код постеље свог болесног детета када је у највећем узбуђењу, када стрепи, када јој срце раздиру највећи боли, које осећа због болести свога љубимчета, мајка мора да следује само разуму. Појмљиво је да ћe то лакше учинити paзборита, паметна, писмена жена, но глупа, сујеверна и неписмена. На Ускрс 1921. год.

Д-р Миливоје Цермановић

272

Власник за Д. П. Ж. 3. П. Милица Дедијер Одговорнп уреднпк Бранко Миљковии Косаичићев венац 16.

Женеки покрет

7 и 8