Женски покрет

ЛИСТАК

Из „Мојих Визија“.

Ја не спавам и нисам будна. Ја не сањам и нисам на јави Али фатаморгана једног живота јавља се непрестано мени А делић слободне свести је бол. Да ти кажем, драги! I Савијамг бело платно. Ја сам га ткала. Ја ћу те чувати, моје бело платно!... Преда мном су груде белога снега. Груде моје, не топите се, ја вас толико волим! Ох, ту сам! То је моја ђачка собица. Млаз месечине осветљава је, Како се oceћa мирис старог газдаричиног намештаја, и како се издваја мој бели девојачки кревет. II Колико светлости код тихе реке. Крај ње зелена ливада пуна пољскога цвећа. Све пробија ваздух прочишћен озоном. Ја на обали без нити одела на себи до свежих капљица воде. Узвик радости оте се из груди. Освестих се. На прозору сам своје мале собе с погледом на најживљу улицу великога града. У руци ми писмо од тебе, Драги, како освежава ова слика! Како се осећа лако у у својој девојачкој слободи!