Женски покрет

VIII Нашто he мени ковачница? Ко је рекао да треба у њу да уђем? Наковањ је ту, ковач и чекић у његовој руци. , Не видим предмет који кује. Чујем му звук. Где је та ковачница? Ко је ковач? Шта кује? Зашто мене муче одмерени ударци и једнолики звук? Ох, ако знаш, реци ми, драги! IX Не! Heћy више да видим! Ја нeћy више никаквих слика. Нећу да спавам. Heћy да се занесем! Разапећу своја два ока, нека буду будна, и виде само оно што је јава. Ох, па опет, ти чудна немилостива снаго, у моју свест, као у фотографски апарат, мећеш али! израђену плочу. Сад си укочила један фосил необичног и лепог облика, фосил цвета. Нема боје и мириса нема живота. јао, лепи цвете!.., Јао, лепи цвете! Мене је страх, драги! Зар ти волиш ретке, изумрле ствари ?

9 и 10

Лис т а к

333