Женски покрет

љању имањем неоспорно доказана то ми желимо да жена може бити неограничено постављена за стараоца. Посматрајући жену кроз све фазе у Грађ. Закону, стекли смо уверење, да је она третирана као слабо, ако хоћете неурачунљиво створење ; да видимо како је узима Кривични Закон. Према ономе како је третира Грађански Закон ми очекујемо да се њене кривице не узимају тако строго, и да је поштеђена смртне казне, како је то у многим културним државама. Не, у кривичном закону жена је изједначена са човеком. Све кривице узима се да је свесно вршила, осуђује се на робију, па и на смрт, која над њом не сме да се изврши једино пред порођајем на 2 недеље и 4 недеље после порођаја. И кад се нашло разлога да се изједначи жена са мушкарцем у Кривичном Закону, тим више има разлога да се изједначи у Грађанском Закону. Комисија за израду Грађанског Закона може се убедити или не убедити у оправданост наших захтева, али последњу санкцију томе закону даје Парламенат, и глас удружених сестара Словенкиња, Хрватица и Српкиња треба тамо да се чује.

Лепосава Максимовић, Петковићка.

Žena pred Građanskim Zakonom u Hrvatskoj i Slavoniji.

(Referat čitan na plenarnoj sednici Ženskog Saveza u Splitu 22,

okt ove godine)

Iz referata gde Petković vidjeli ste, kako zakon slabo štiti ženu. Kod nas u Hrvatskoj i Slavoniji, gde vrijedi još stari opći austrijski zakon, proglašen patentom od 29. studenoga 1852. g. nije ipak tako očajno. Položaj vanbračne matere i djeteta je u toliko bolji što se smije ispitati tko je otac djeteta i što je on dužan i vanbračno dijete, uzdržavati. Ženska djeca su u pogledu nasleđa izjednačena s muškom, a udovica do baštine svoga muža prije nego izgine sav njegov rod do šestoga koljena. Isto tako nema u nas onog uvredljivoga zakona, da je žena za života muževa maloljetna, a i uprava njenoga imetka ne pripada posve njemu.

344

Женски Покрет

11 и 12