Женски покрет

Жена пред Грађанским Законом у Србији.

(Реферат читан на пленарној седници Женског Савеза у Сплиту 22. октобра ове године)

После изгласаног Устава, којим је онако идеално прокламовано јединство нашег троименог народа, међу првим радовима у нашем парламенту је: изједначење свих закона на целој територији нашег краљевства. Као што је познато у покрајинама, које су се присајединиле Србији, важио је и још важи стари аустријски Грађански Закон, који је пре више од сто година проглашен, са неким извесним варијацијама у појединим покрајинама. Од свију покрајина несумњиво је уживала Војводина најнапреднији закон. За Србију важи наш Грађански Закон, који је издат 1844. год., а који је рађен на основи аустријског закона а прилагођен нашим тадањим приликама. Мени је од председништва Савеза стављено у дужност, да изложим тачно положај жене у нашем Грађанском Закону и наше жеље које имамо, да тај положај побољшамо. Положај жене у српском грађанском закону је најмање заштићен и ми узимамо најтеже, управо сада неиздржљиве околности да се поправе. Ова су питања која сада хоћемо да претресамо: 1. Положај ванбрачног детета и његове матере; 2. Положај деце разведених родитеља; 3. Алкохол као узрок разводу брака; 4. Право наслеђа женске деце;

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ СВ. 11 и 12 НОВЕМБАР —ДЕЦЕМБАР - ГОД. И (1921).