Женски покрет
Ми улазимо у хаос, у бескрајно ослобођавање свега од света, ослобођавање речи, појмова, представа од њихових стега и окова. Интуицијом идемо од једне тамнице до друге и ослобађамо све. А кад ослободимо један део робља, они ће сами после наставити наше дело. Преживели су стари облици доброга, лепога и истине. Ми ћемо изменити и битности тих појмова. А својим уметничким генијем ми ћемо тиме сугерирати реалност. Јер, нема у опште реалнога, нема ни иреалнога, све зависи од наше самосугестије. Ми хоћемо да запоседнемо једну снагу, која ће овладати космосом и у њега унети други распоред посматрања, другу етику и логику. Има да се поремети равнотежа и све оно што је у оковима да се ослободи и пусти у општи талас кретања. И досад су то велики уметници на свој начин покушавали да те необичне снаге у природи потчине себи. Само је то било делимично, и служило им не на ослобађање него на спутавање, на везивање делова у целину, то јест већега броја светова за себе, живота за себе, стезало се и збијало у један. Нису те снаге употребили на бивање, постојање и право богато стварање. Јер сваки делић свет је за себе, пун живота, кретања, треперења. Због старог начина уметничког стварања језик је изгубио своју пластичност у изражавању, јер се морао да придржава појмова за везивање који су најбезизразнији и малобројни јер су ограничени. Док уношење стварања у склопове, управо рушење повезаних светова у мале саставне светове и животе, ствара нове појмове и уноси место укочености и стабилности једно кретање, немир, динамику, којом се лако долази до бољих и лепших израза. То улажење, управо то расклапање, разједињавање једнога, заједничкога, сталнога, јесте виша сила у безброју сила које су иступиле из равнотеже у акцију. Главну одлику њихове уметности: дати једно ново бивање, један нов живот, један нов свет, он обележава овако: Не мора се знати, разумети, довољно је имати, дати, постојати, довољно је имати Нојев Ковчег. Овим објашњава и ону карактеристику њихове уметности да је местимично неразумљива и несхватљива за нас. А Нојев Ковчег знамо да је скуп свих живота нашега света, који имају да буду основа новоме свету јер је стари пропао. Они сматрају да носе са собом Нојев Ковчег у уметности и да им је слободно срушити старе изразе и старе „основе уметничког стварања.
60
Женски Покрет
1 н 2