Женски покрет
и ту на истом месту, као од брега одваљена млада снага пуна егоизма да сачува живот; и снага старца непољуљаног као храст у гори, жилавог, са секиром у руци којом обара шумско дрвеће. Ту празноверје, затуцаност народна; ту лакрдијаши и комедијанти, заводљивци народни; ту с друге стране поворка ходочасница која са пуним побожности гласом пева Miserere. И заједно с њима два млада нежна изданка. Један изданак вере, други изданик сумње, скептицизма. Један верује у долазак народнога генија који ће запаљеном бакљом осветлити мизерију, сажећи бациле, указати истину и отворити широк народни пут ка извору добра: Сунцу. Други са горким болом казује како нема генија Хрватскога, нестало га, спава. И доиста, хрватски геније спава. Али устаје, устаје у тренутку блед, измршавио, изгладнео, у робијашком оделу, у оделу у коме је заспао био кад су га за слободу идеја ланцима оковали. Онакав исти са оном истом белом робијашком блузом и са оним истим робијашким бројем. Устао, ушао у народ, пролази кроз вагоне отежући се, апатично посматрајући гомиле народа око себе. И нашао у једном куту усамљеном место и чуди се: је ли то исти онај народ који је пре толико столећа тежио југу и дошао на њ у плаво пролетње јутро? Је ли то онај народ у коме су сокови живе снаге бујајући подизали се сунцу? Је ли то оно широко плаво море? Је ли то оно модро праскозорје? Све се подавило у овом сивом вагону у коме се умирући ждере, пати и мучи. Зашто су дошли на југ? Где је Сунце ? И једним необичним, гигантским покретом геније јурну узвикујући: „К Сунцу, к Сунцу!“ Збаци машиновођу, зграби заворе у своје руке и као муња управи вагоном. Необичном брзином захуји цео строј. Осовине rope, треште; воз јури, не јури него лети, и на крају не иде више шинама, испада из њих и тражи слободан, широк пут. А геније на врху његовом кличе: Сунце, Сунце! У своме махнитом лету прелази преко шума, усева, села, градова, ништи све и све претвара у захуктали, запламтели жар. И то није више воз, сиви дуги тешки воз, где се умирући ждере. То је ужарени комет који својом сјајном ре-
62
Женски Покрет
1 и 2