Женски покрет
увек на једном ниском ступњу развитка; и уз то још, примајући, а не одужујући се ничим за оно што примају, они би били у правом смислу речи просјаци, који од туђе милости живе. Могли бисмо се запитати: у чему би се састајало то милосрђе, којим се руши равнотежа целине, без које ни онај ко чини милосрђе, ни онај коме се оно чини, не могу опстати; милосрђе које исцрпљује и упропашћује оне који га врше, а лишава среће, онеспособљава и унижава оне којима се чини? Ако је милосрђе заиста једна врлина, која узвишава и усрећава човека, има ли онда шта милосрдније, него дати и другима прилике, да и они од своје стране буду милосрдни. Али, могло би нам се приметити, милосрђе би тада било узајамно, а узајамно милосрђе, није више милосрђе, него правда. Ми имамо разлога мислити да је Христос и схватио био милосрђе, као један нарочити облик правде. Његов идеал била је небесна правда, по којој би сваки имао да прими тачно онолико, колико је дао. Док се до те савршене правде не дође, милосрђе је требало да служи, као једна допуна несавршене земаљске правде. Право се оснива само и једино на раду. Њега ствара и може створити само рад. Сваки онај ко за неког ради, или ће радити (као на пр. деца, млади људи итд.) или је радио (као старци, инвалиди итд.) има права, да тражи од онога за кога је радио, или ће радити, да и он за њега исто толико уради. То је природан закон рада, по коме свака акција или узрок у природи, мора имати своју одређену, одговарајућу реакцију или последицу. По том закону, и свака целина има права да тражи од делова, које она .својим радом издржава, да и они за њу раде, као што и сваки део целине, који за њу ради има права, да од ње изискује, да му осигура опстанак и да могућност да ради. Пре појаве Хришћанства, сваки је народ имао свог засебног Бога или богове, тако да појам о највећој моралној целини, која је обично била представљена у идеји о Богу или боговима, није прелазила обим једног народа или племена. Друштвена правда се није тада разликовала од божје, пошто су обе имале исти критериум: интерес једног народа или племена. Христос је појам Бога проширио и њиме обухватио цело човечанство, Тиме се и божја правда одвојила од племенске.
1 и 2
Пожар Страсти
5