Женски покрет
није као 1:1, већ обично има више мужјака од женака. Примери су многобројни, и ово је јасно, ако само помислимо на нашу живину код којих један петао води читав чопор кока. Овај однос је још већи код риба, а зна се да код неких врста лептирова има по 100 и више мужјака на једну женку. Из овога се зиди, да је испуњен први услов за процес одабирања, и сад ваља тражити други услов, који је по Дарвину као избор мужјака од стране женака. Бaш тај други услов, избор, сумњичили су и сами оснивачи принципа одабирања и Wallace сумња да постоји такав избор и да би он, баш и да постоји, био у стању да произведе тако велике разлике у боји и структури перја, јер би то претпостављало, да велики број женака многих нараштаја има исти укус. И ако је непосредно посматрање ових избора по самој природи тешко, ипак има неколико сигурних примера код сисара и код тица, који показују да се некој женци допада један мужјак а други да се не допада. Ако jom узмемо у обзир и факт, да се разни украси, т. зв. сватовске одеће мужјака сисара, тица, водеземаца и риба појављују већином за време сполног сазревања, то је ван сумње, да су сви ови карактери мужјацима на то, да за се придобију женке, пошто им се прво допадну. При овоме није потребно, да свака женка чини скрупулозан избор између више мужјака и да баш буде најбољи изабран, већ то бива просечно, исто онако, како то бива у одабирању за одржање врсте. јасно је, да ће се оне особине мужјака, које примамљују женке све више развијати и утврђивати, док не постану општи карактери свију мужјака. Накити мужјака могу бити врло разнолики. Тако женке претпостављају оне, који се одликују лепотом облика и нарочито боја. Такве су многе тице, неки водоземци (водени гуштери), многе рибе, инсекти и др. Нарочито су лепих боја мужјаци оних тица, које живе у полигамији, док мужјаци блиских моногамних сродника наличе на женке. Обично се ова лепота у животиња разликује од лепоте, коју ми ценимо, ма да има и подударности. Тако, кад мужјаци колибара рајске тице, фазани и пауни при удварању женкама шире своја крила и реп и показују им што је на њима сјајно и лепо, то морамо закључити: да је овде у подударности укус човека с укусом животиња. Познато је, да лептири слећу само на јако обојене и шарене цветове, из чега изводимо закључак, да им боје нису стране.
76
Женски Покрет
3 и i