Женски покрет

држава пропала била без покрића. Валута без покрића је као рана, која испија економски слабе сталеже. Цијене скачу у неизмјерност и тко у тој непоштеној утрци не може судјеловати, тај застаје, умара се и пада. Папирната валута заузимље све већег маха и као змија обухвата и стеже слабије. Осиромашење се јавља и као туберкулозни бацил захваћа све даље у здраво и једро месо националне привреде. Кад је Аустрија окупирала Босну и Херцеговину, прво јој је било да турску папирнату валуту на подручју Босне и Херцеговине прогласи без вриједности. То је исто требала учинити и наша држава са пропалом аустријском круном, која је поплавила читаву државу и у којој ћемо се данас угушити, ако се не нађе нови спаситељ, који ће за времена дићи брану и отворити канале да оточи муљ да спасе државу. Укидање аустријске валуте спријечио је онај друштвени разред, који је за вријеме рата тога новца много нагомилао. Рекло се, не смије се круна укинути, јер то шкоди народном јединству. Кад је остала аустријска круна, зашто је народно јединство на рубу пропасти ? Зашто га папирната круна није спасла? До пропасти је дошло, што се та круна није уништила! Баш аустријска круна хоће пошто по то да уништи нове тековине, које је хисторија забиљежила и које неће више никада забиљежити. Тај закон о проглашењу без вриједности папирнате круне испрва би био тежак, али помало извукло би се злато и сребро у промет, кога наш народ прилично имаде, што можемо видети код наших сељанки и муслиманки. Српски папирнати динар добио би велику вриједност и могуће да би се у несташици новца порез неко извјесао вријеме давао у нарави. Народ би имао мало новаца, али оно мало би имало више вриједности него читави вагони данашњег папира. Само на тај начин могло би се валутно питање ријешити и спасти земља и народ од пропадања и осиромашења. Кад то већ није било, него кад су остали ти папири у нашој земљи, требали би наши финансијери да бар постепено умањују њихов број, а не да гa повећавају, како то данас чине. Сада треба чиновницима повисити доплатке, који износе једну миљарду и осам стотина милијуна, а за тај новац нема покрића. Немају одакле дати, него морају штампати нове новчанице. Усљед тога he вриједност папирнатог новца још више пасти, а вриједност робе још више скочити. Је ли дакле тим поможено чиноваицима? Не него учињено је још rope!

3 и 4

Узроци скупоће

89