Женски покрет

Таково повишење плаћа и штампање новчаница довести ће цијене до тога, да ћемо за пуна кола банкнота једва добичи кола животних намирница. Кад су се вјештачки дизале цијене, треба их вјештачки обарати. Нека влада изда строги закон, али не на папиру, да се државним чиновницима, официрима и свима, које држава плаћа, одузима 10% доплатка, али зато се имају оборити цијене за 20%, а царина за 5%. На тај би се начин више помогло снижењу цијена него непрестаним дизањем. цијена, које не иде него банкама и трговцима у џеп. Други један узрок поскупљивања у нашој држави је тај, што није по систему уређена извозна и увозна политика. Ми смо видјели, да је у свјетском рату побиједио онај, који је имао највише хљеба, мисмо видјели, да се за хљеб давало злато, свила, сребро, диамант, а често пута и поштење значи, да највећа драгоцјеност на свијету је хљеб. А те драгоцјености има у нас много. Наша држава је драгоцјен рудник хљеба, на кога сви сусједи халапљиво гледају, јер они много боље процјењују наше богаство од нас самих; ми смо слијепи, нама је Бог дао свега само не памети и поштења. Наш хљеб спекуланти извозе у иноземство, гдје је јефтинији него нама овдје. У нас треба да се роди Јосиф Мисирски, који he земљу од глади спасти. Требало би преко иностранства јавности објавити, колико држава има жита за извоз, па нека га траже они, којима треба и нека плаћају у нашој валути, јер тако ће се повећати потраживања наше валуте. Наши извозничари извозе наше жито, или боље рећи шверцују кад хоће и гђе хоће, и зањ не траже нашу валуту него га продају за страну, коју касније мијењају у нашу и разумије се, да нашег новца добију врло много. На пр. један шверцер извезе један вагон пшенице, који је у нашој држави купио по 15 круна, однесе у Италију и прода по двије лире, претвори лире у круне и добије за двије лире 30 круна. Значи ако вагон прода за милијун лира зарадио је на њему милијун. Тако се ради с јајима, са стоком, с вуном, ea шљивом. Извозна политика не задовољава, јер увоз је већи него што би требао да буде, особито увоз луксузне робе, а мањка нам оне робе, коју би заиста требали. Наш трговац не може купити робу за нашу валуту него је мора купити за валуту оне земље, из које купује робу. Прије неколико мјесеци наш је трговац купио штофа у Чешкој по стотину чеш-

90

Женски Покрет

3 и 4