Женски покрет

ких круна. Онда је чешка круна према нашој стајала као 3:1. Сада кад је валута наша пала 100 чешких на наших шестстотина, мора трговац, који је купио робу на вересију, кад уговорено вријеме дође, платити наших 600 круна за чешких стотину. Што ћe учинити, него дићи цијену на робу; ко ће то платити, него ми потрошачи. Зашто пада валута? Прво зато, јер имамо много папира и што се све више штампа. Друго што стране бурзе иза кулиса обарају вриједност нашега новца, како би могли што јефтиније куповати наше сировине, вуну итд; а треће ради нас самих, који не умјесмо или не хтједосмо или не могосмо да уредимо нашу државу. Наша политичка ситуација је таква, да су све европске државе уверења, да смо заиста неспособни, да сами собом управљамо и уживамо слободу за коју је море крви проливено. Ми смо као ватра и вода: добре слуге али зли господари. Тко је томе крив? Народ није, него они несавјесни странчари, који не хтједоше и не умјеше, да се послије ослобођења разиђу по народу, да му објасне велико али тешко вријеме. Не нађоше се апостоли рада, који су требали повести читаву организацију, по којој би требало у народу радити. Не нађоше се ни људи ни жене, који би ишли умасу да је васпитају и упућују на дужност и на право према народу. Тко је пробао да то ради, тај је био извргнут руглу: нападајима. Народ је послије националног ослобођења чекао тко he прићи тко he га поучити: објаснити му ово велико- доба, које преживљујемо. Чекао је, али није дочекао ни једног апостола. Тко му је први дошао? Дошли су бесавјесни странчарски кортеши, којима је на првом мјесту џеп, онда партија, а тада тек држава. Дошли су: започели свој отровни рад у народу. Тко је до јучер био роб, обећали су му земљу, други су обећали Велику Хрватску од Соче до Вардара, трећи Велику Србију од Вардара до Соче, четврти обећавају народу да ће га опростити од пореза, пети обећавају рај на земљи, јер да се ништа неће радити, а свега имати, шести обећавају Кемал-пашу за господара наше државе, и Бог те пита, што се народу није обећавало. Дошли избори! Све изашло на изборе, да баци куглицу у ону кутију, од које је обећање добио. Избори су свршени, посланици су пребројати, највише има оних, који су умјели највише обећавати. Започеше управљати. Изборници чекају обећања. Излази закон да земљу мора свак платити,

3 и 4

Узроци скупоће