Женски покрет
Велике Србије ни Велике Хрватске нема, порез се мора платити, рај се не проглашује него мораш читав дан радити, Кемалпаше нема, изборници преварени, посланици с масним дневницама од силног уживања са отменим друштвом заборавили што су обећали. Министарске столице празне се и пуне. По читаве мјесеце траје криза, тко he се у мекшу столицу увалити и у њој помало цуцукати. Министри на расположењу с масним пенсијама, те још мало, и у нас ће сваки други човјек бити Министар; имаћемо их више него аналфабета имаћемо толико, да ћемо их моћи извозити у стране државе. Таквим непатриотским и странчарским радом створено је у народу неповјерење према власти, држава је изгубила ауторитет, странчари су покварили толико народ, да овај више не вјерује ни онима, који би им заиста хтјели помоћи. Усљед оваког рада ни порез није подијељен како треба. Све странке знаду да је наш сељак главни изборник и да ће он највише куглица дати, зато не смије ни једна ни да помисли, да сељаку порез подигне. Сељак није крив. Ја као сељачко дијете познајем менталитет сељака. Он је добар, само га је требало научити, да је ово његова рођена држава, требало би га упутити на дужности према њој, па тек онда да тражи права од ње. Неизравно увирање пореза велики је узрок, да су у нас већи расходи него приходи, те услијед Буџетске неравнотеже валута пада, а скупоћа расте. Други разлог да скупоћа расте јест то, да је у нас завладала банкократија, да нема солидне банке, која би се задовољавала с примјерном зарадом, а данашње банке не зарађују ни до четири стотине на сто него тисућа процената. Банковни је сав промет, да новац улаже у робу, да чека док нестане и онда је износи и прави цијену како хоће. Један је човјек недавно дошао из Француске и хтио да промијени 5,000 франака у Сарајеву, обишао је све банке, нема новаца. Пита: Гђе су Вам новци, а они веле: наш је новац уложен у робу. Нема новаца, да се промијени 5.000 франака! Трговци детаљисте морају дизати новац од банке уз велике камате, плаћају велике порезе, а све издатке рачунају при продаји робе. А тко плаћа издатке него потрошачи. Требало би забранити трговину банкама, нека тргују само квалификовани трговци, нека привреду дижу квалификовани, нека просвјету шире квалификовани, нека се политиком баве политички васпитани, нека на министарским
92
Женски Покрет
3 и 4