Женски покрет

срећу роду људском обезбедити најпре и најбоље само мајке својим материнством, али таквим које би било споља, правно више заштићено, a с њихове стране више испуњено њиховом свешћу и љубављу, истрајношћу и личним пожртвовањем у погледу чувања свога породичнога огњишта и на њему просвећивања и васпитавања порода свога. За таквим мајкама и за таквим вршењем позива материнског у толико више и јаче вапије у овоме нашем добу и Отаџбина и Црква, и народ наш и савремено друштво људско у опште, у колико је, признати се мора, позив материнства у садашњици знатно занемарен, да је због тога и огњиште породично много захладнело, породична зграда и сувише трошна постала. Живот у њој толико је нездрав и несносан да ср то све очито манифестује: и у оном неповерењу и борбеном Међусобном односу родитеља и деце; и у многим самоубилачким и другим злочиним појавама у круговима породичним; и, у оном тајанственом, али несумњиво нечасном, зарађивању, а joш нечасннјем и безумном распикућству домаћем; и у оној. читавој поплави од брачних парница; па све до ових најновијих, али свакојако најсрамнијих појава: да човек хришћанин, обезумљен, бесавестан и срца разблуђена, са чела свога крст под ноге баца, пљује гa и гази, а зашто све то ? Само да би се ослободио своје законите жене, да би изиграо њезино право, да би њу, другу своју и мајку деце своје морално убио, па срцу своме разблуђеноме, инстинкту животињскоме, тој бестији штo je у њему, на вољу дао да се слободно здружи са другом бестијом, са блудницом каквом, њему сличном. Та немила појава, та жалосна истина заслужује, не, већ наређује да на њој сваки нормалан човек, као члан друштвене заједнице, задржи своју највишу пажњу, да јој посвети своју бригу највећу. Јер се ни за тренут не може и не сме заборавити она позната истина: да је кућа камен темељац држави; да је породица први извор живота и mare целоме народу нашем и друштву људском. Па кад је та основа трошна, разуме се да и цела зграда. што иа њој почива, не може бити чврста, напредна и угледна; кад на породичном извору не потиче живот здрав, бујан и разуме се да ће се само такав разливати и даље, широм Отаџбине и народа нашег, па и свега друштва људског. • Ато се тачно, до очигледности јасно примећује и у савременом болесном животу нашем.

100

Женски Покрет

3 и 4'