Женски покрет

ткиња, радознала и беспосличарка? Треба ли остати према име равнодушан? Домаћег и социалног васпитиња ту недостаје. У томе је кључ и лек томе злу. Па ко је крив што ваша кћи није добила добро васпитање? Није крива ни она, ни улица, већ човек родитељ, јер не дозвољава да жена нешто више учи и зна, а њеном духу треба хране. Поступцима човековим и под његовим, уздама, жена иде погрешним путем. Један дух жив не подноси живот којим живи наша жена. Њему треба рада од кога ће осећати задовољство, њему треба рада од кога ће осећати достојанство своје вредности: као једна духовна егзистенција, која се развија, има права, треба му јавног, друштвеног рада, за подпуно развијање у духовном. животу до својих граница. При таквим условима, жена не би тражила ситне и штетне забаве већ би ишла за својим побудама, имала би много узвишеније и корисније забаве. Тачка 238. стр. 53: „Митологија прича о пакостима Анекте . ... у свом животу срешћеш ... жене, које су интригама равне Анекти .. “ Опет жене и само жене. А зар ових порока код људи нема? Зар писац није приметио толико људи да су већи интриганти? Тачка 69. страна 19: „Лицкање и улепшавање лица и тела, допушта се донекле само код женскиња. “ А ко је тај који побуђује жену на то, често захтева од ње да се лицка? За презирање је само велики луксуз и претерано каћиперство. Извесна естетичност потребна је. Лепота и младост, дух пун темперамента захтевају кићење, јер хармонира са њима. Као што пролећу доноси живост боја, тако човеку естетична хаљина, цвет и друга ситница, које су увек у хармонији докле је год младости и духа. Кад не можемо као стари Грци и Римљани да идемо у са далама на ногама, у простом и хигијенском оделу, око главе и паса да ставимо венчић природна цвећа, морамо се задовољити оним што нам наше доба и прилике пружају: често вештачко цвеће, које нити има природне боје ни мириса; нећемо да носимо цокуле, ни одело од кучине. Наш дух, наше око, хоће естетику и хармонију.

116

Женски Покрет

3 и 4: