Женски покрет

V. Шта си ми дао у остризи да ми је она симбол живота? Каква привлачна снага је са комадом хлеба да ми је испунила свест? Зашто и твоје залогаје спремам ја? Ко си ти што се као хипнотизер само с времена за време појавиш у моме животу, док сам ја цела у твоме? VI Откуда стрплења, откуда тежња да свесна сносим туђег ковача свога рођеног живота! VII Фосил цвета је преда мном у збиљи. Ja га радо гледам као све слике лепога живота, али крике бола за његовим мирисом не пуштам. Фосил је најређи украс у соби за рад једног господара. VIII Простор, и место, и време, то сам ja. А живот у њему си ти. IX Не скидам жалосну одећу, и не могу да избришем осећање туге за неким присним другом из младости. X Ко би рекао да је на овој штурој стабљици цветао онај пламени цвет. Где је море од њега које је плавило поље моје? Да ли је овај лоптасти облик земљане боје од њега остао? Зар је његов плод тако ситан и неукусан? Ја се трзам. Јесу ли ово визије, драги?... Ја хоћу визије,. драги!

Нада Јовановић.

128

Власник за Д. П. Ж. 3. П. Мнлпца Деди Јер Одговорни уредник: Брапко Мнљконпћ, 31. Новопазарска ул.

Женски Покрет

3 n 4