Женски покрет

O браку и узроцима породичне кризе*

Општа поремећеност, која је, због дуготрајних ратова, наступила у целом свету, уздрмала је све основе друштвеног живота, па није поштедила ни брачну заједницу. „Код свих зараћених страна, каже проф. Форел, забележено је ужасно погоршање у супрушкој верности, не само због проституције војника и официра, него и због њихових веза с другим женама, било у заузетим земљама, било у ропству и интернирању, било другде. Удате жене, остављене саме, врло често су се подавале завођењу од страних, других људи, што је производило трагичне брачне призоре по повратку мужева". Ми, ваљда због многобројних економских, финансијских социјалних и политичких невоља и брига у нашој увећаној и обновљеној држави, ову породичну кризу чисто смо превидели, као да је и нема. Ту кризу стављамо у страну, као да је она мање важна од ма које друге кризе. Новине региструју готово сваког дана разноврсне брачне свађе; препирке и непријатељства између браће и сестара; оцеубиства, братоубиства и детоубиства су небројена. Без зазора мати напушта своју рођену децу, одрасла кћи родитељску кућу. Мужеви измишљају начине како ће лакше изиграти законе и доћи што пре до развода брака, па ма то било и по цену преласка у нехришћанску веру. Да би изменили једно грађанско стање уговором створено, које се само законским путем може изменити, они спекулишу начелом слободе вере и савести. Под изговором преласка у другу веру раскидају брачну везу и ослобођавају се својих обавеза према жени и деци. Још и пре светскога рата, несразмерно према другим земљама, имали смо врло велики број развода,

*) Јавно предавање држано 9. марта 1922. год. у сали друге београдске гимназије.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 5 и б МАЈ—ЈУНИ ГОДИНА 111 (1922).