Женски покрет

Доситеј и Његош о женама

Давно je речено да се култура једног народа мери према томе како он поступа са женама. Какав је положај жена у српском народу? Какав је сада, то сви знамо, али какав је био некад, кроз дуги низ минулих столећа, мање нам је познато. До душе, од како се зна за нашу историју, по писменим споменицима, а и по усменом предању, тако обилато очуваном у нашој народној поезији, могла би се створити врло изразита, и ако не потпуна, слика стања српске жене све до XIX века. Како је жена живела, у чему је уживала, шта је њу радовало, а шта жалостило, које су биле њене врлине, а које махне, шта се од ње тражило, шта се код ње кудило и хвалило, какав је био њен положај у дому родитељском а какав у кући мужевљевој, каква је била као мати, сестра, кћи, жена то су многобројна питања на која би ваљало одговорити. Такву једну исцрпну студију о српској жени ми још немамо, али надамо се да ће и она понићи ускоро, и то свакако из средине овог нашег друштва. За сада ћемо се ограничити само на то да видимо како су поједини српски писци мислили о женама, и какав су суд донели о њима. Књижевници, који се свагда сматрају као интелектуални представници једног народа, биће нам, у овом случају, најмеродавније судије, а у исти мах, тај њихов суд илустроваће и њих саме у новој светлости, под којом до сад нису расматрани. Овога пута узећемо само двојицу: Доситеја и Његоша, само двојицу, али који се, несумњиво, убрајају у најтрезвеније и најразборитије главе међу Србима.* Ни један син не говори с већом нежности о својој матери но што то чини наш велики народни просветитељ Доситеј Обрадовић о својој „милој и слаткој родитељници.“ Он је њу изгубио рано, још кад му је било девет или десет година, али њена светла успомена пратила га је целог живота. Никад није могао заборавити њену материнску нежност и њена миловања. Исто као мајку, Доситеј је волео и своју млађу се-

* Цитати у овом чланку узети су махом из „дела Доситеја Обрадовића“, из „Горског Вијенца" и „Мањих Пјесама" П. П. Његоша, и из одличне студије „О Горском Вијенцу" , г. Павла Поповића.

3 и 6

Листак

179