Женски покрет

стрицу Јулу. И док за свог оца и своју браћу налази једва неколико речи, он сам признаје да се не би никад могао отиснути из свог села у свет, куда га је вукла неодољива жеља за науком, да су му мати и сестра биле у животу. Бежући. кришом из Темишвара, са заната, у фрушкогорски манастир Хопово, Доситеј се у путу успе на један брег одакле се видело село Семартон. „Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка. Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми с Богом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!“ Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим; никад у мом животу нисам тако плакао... „Остај ми с Богом,“ вриштећи једва сам изговарао, „Земљо, души мојој света, у којој сад леже кости њене и моје Јуле, слатке сестрице!“ Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изданути. Полежао сам као у несвести. Кад сам се по неколико опет у себе вратио, дошло ми је велико раскајаније што се од те миле земље удаљујем... И сад, пишући no двадесет и пет година, возмуштава ми се утроба, сузе ми теку, и весма тужим. По сата или више било ми је у усти: „Нано моја, нано слатка! Јуло срце, Јуло душо!“... И више би’ ту лежао да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами нису се могли од суза уздржати. Из овога судим да ми је мати жива била, или барем Јула сестрица, не би никада из Баната изишао.“ Срећом по српску књижевност, мати и сестра више нису биле у животу да би везале Доситеја за село, где, да је остао, постао би у најбољем случају скроман парохијски свештеник. Доситеј одлази у свет, и више гa није могло ништа задржати да иде све даље и даље за науком. После мајке и сестре, прва жена која је играла извесну улогу у животу Доситејеву била је лепа попова кћи, „прекрасна дјевица“ Јелена Симић. Доситеј млади поп од деветнаест година, учитељујући по Далмацији, стигао је у забачено село Косово, где је у дому попа Аврама Симића наишао на врло леп пријем. Увек жудан науке превртао је ол по скромној библиотеци свога домаћина, и није никакво чудо што се „дјевица“ Јелена упустила у разговор с младим ученим гостом, и. пожелела да јој он нешто напише „просто“ из тих књига,.

180

Женски Покрет

б и 6