Женски покрет

Али све ми не можемо бити славне. Будимо задовољне са својим улогама „у малености нашој". Свака жена рађа се на свет да буде супруга, мати и васпитачица. „А шта може бити светјејше, пречесњејше, милостивије, благодјетелније, слађе и најнужније на свету од те три ствари?" Жена које те дужности врши како ваља, достојна је другарица човекова, и заслужује највећу хвалу и поштовање. Али, на жалост, нису све жене добре. Доситеј, који у својој неизмерној доброти не види ни код кога ништа зло, не може се уздржати а да својим слатким наивним стилом не изрази своје неразумевање што разумна створења, Богом саздана за такву високу сврху: да буду матере, маре за такве ништавне ствари: „за којекакве пантљичице, за лепезе, за којекаке куриозно и чудновато некако по непостојаној моди измишљене капе и шешириће. Да се деца малена забављају с луткама и којекаквим играшкама деца су, није им се дивити. Али да совршеног возраста девица и жена мисли и верује да ће једна лепша, на врату марама или шаренија на телу аљина већу цену и достојанство њејзиној персони приложити, и да ћe се она чрез то боља, чеснија и љубведостојнија показати: ово је крајња будалаштина и растљеније нарави и умствовања. А навластито домаћи мир узнемиравати, сродне и љубиме своје, фамилију и дечицу своју, за које би паметни муж и жена живот свој положили, у дуг, у скудост, и сиромаштво, и у несрећу доводити, то не само није христијанско, ни человеческо, него rope паче, поганско мишљење". Ову подужу лекцију коју нам је, Доситеј очитао на жалост, има мали број жена на које се она не односи морамо му опростити за све оне лепе речи што је казао о нама, и зато што је он био први међу Србима који се заинтересовао за нашу судбу и за наше просвећивање. Други наш велики књижевник, бесмртни песник „Горског Вијенца“, Петар Петровић Његош, и ако је, као и Доситеј био калуђер, није такође прошао затворених очију поред жена. Пошто се по жељи свога стрица, Петра I Петровића, Светог Петра црногорског, морао закалуђерити, да би му био наследник и као владар и као црквени поглавар, Његош је већ самим тим био одвојен једном непроходном преградом од бића другог пола. Зна се, међутим, да је Његош у свима својим

6 И ()

Листак

185