Женски покрет

од „вулгарног" спајања два бића која у ономе што се зове брак из љубави постижу једино задовољење „чулности", другим речима „егоизма“. Ови млади идеализмом егзалтирани људи сматрали су личну срећу нечим подређеним, преданост општем циљу била је за њих једино велика и узвишена. Студирати, развијати се да би се улиле нове снаге отаџбини, милој Русији и целом човечанству! Како ће јој оне бити добродошле у тешкој борби за ускрснуће .из мрака и притиска у светлост и слободу. Ето чиме су се одушевљавале тадашње руске девојке, и то вeћином младе кћери старих аристократских породица! Разуме се да те старе аристократске породице нису ни помишљале да своје кћери васпитавају за што друго осим светских дама и домаћица и сад су се, наравно, без трунке разумевања и с пуно непријатељства одупирале том нагону за самосталношћу и тој опозицији која се више није могла сакрити, која је све чешће избијала у сукобима између оцева и деце. „Ах, то је било срећно доба!“ уздахнула би Соња кад год би говорила о тој периоди свога живота. „Како су нас силно одушевљавале нове идеје које су до нас допирале. Били смо убеђени да садашње друштвено стање неће моћи још дуго да траје. Дивно доба слободе, једнакости и општег образовања гледали смо тако поуздано пред собом! Па онда оно осећање јединства! Довољно је било да се нађемо нас троје-четворо младих у каквом салону, опкољени читавом гомилом старијих, где би смо једва имали право показати се да смо живи и одмах би по гласу, по погледу, по уздаху осетили да ли смо једномишљеници или не. А кад смо то били, каква велика, тајанствена, другима непојмљива срећа! Та ми смо осећали крај себе младог човека или младу девојку, без обзира што их пре тога никад нисмо ни видели, са којима смо проговорили тек неколико привидно безначајних речи и већ смо знали да се одушевљавају истим идејама, истим надама и пожртвовањем за исти циљ“. Пријатељи су се постепено све више концентрисали око Ањуте, шест година старије. У први мах нико није обратио пажњу на малу Соњу, која је по спољашности још била право дете. Ањута је необично волела своју малу, стидљиву сестру

Бр. 11 и 12

Соња Коваљевска

337