Женски покрет

примамљиво, опасно. Могао би се добар глас изгубити. Могао би се човек повлачити по блату оговарања у кругу својих познаника. И чистота девојачка, њено највеће благо, оскрнавило би се пред лицем предрасуде. Какав бедан сведок за ову чистоту! Драги кратвовиди родитељи, који својим кћерима свако дружење tête-à-tête енергично забрањују, налазе да је сасвим у реду кад она на балу полуобучена из једног наручја лети у друга, и допушта да јој на ухо шапућу најфриволније речи. То истина не одговара моралу, али одговара обичају. И то је главно. На истакнутом, готово неморалном повлачењу границе у односу човека и жене носи не мали део кривице овај систем одвајања. (Наставиће се). Преводи с немачког

Нада Јовановић

Алфе мојих душа

Божидара Ковачевића. Изд. Цвијановића. Цена 8 дин. Опет се један од најмлађих појавио. Један са својом симпатичном слободом. Један са својим младим годинама, са својом тек раскрињеном поезијом. Није требало да нам се у предговору објасни да су нови песници „распети на иглама двају контраста". Јер то ми и верујемо и знамо. И нашто понижавати читалачку публику својим презиром кроз стихове, ако су песници; кроз критике, ако су критичари; кроз писма издавачима, ако су протежери; преко свега истој тој читалачкој публици ! Оно што је драго и лепо улази и остаје у души. Са уморним болом, чак немоћним и сусталим Ковачевић жели: Хтео бих велике страхове огромне тешке болове тренутне луде смехове само за један час. А не овако никада ни један велик страх бол смех већ само лаган грех (Песма уморних)

364

Листак

Бр. 11 и 12