Женски покрет

И најзад, као последњи врисак немоћи ; О ко нас Прикова тако да умиремо полако. (Песма уморних) И пуно музике витке, младалачке, и по мало тужне, снуждене; Старе радости љуљајке вите моје младости знате ли пате ли у ове дане недеља бели љупке женице миле сестрице мојих поднева млади какву им срећу удес удели. (Међузвездане љуљашке) Па онда тако драга песма драгој вази. Као рукама бледим и дугим да се драга нека успомена љупка и болна, кроз је сење ударце кише, када је све тако присно од црнога и тако драго од туге: Драга моја вазо од земље плаве на кртом столу мила мала вазо ружичастих коса и мирисне главе драга моја вазо мила мала мазо. Увек ме сетиш да си-ми једини Фетиш богињо од земље плаве. (Фетиш) Па опет као фина Моцартова чипкаста музика Ко стара гатка мрачни и меки ритам далеки дух ми разатка. На ритме ситне дух ми разатка ритам далеки мрачни и меки ко стара гатка. (Импресија мистике)

p. 11 и 12

Листак

365