Женски покрет

А најкарактеристичнија за њега песника, и за целу ову збирку: и небу вичем смерно га тикам болно је Боже парадокс бити и за бол будан срећу снити раскошно своју беду крити а час гa молим час га чикам. (Samyas) Сав се он, Божидар Ковачевић врти кроз: „болно је Боже парадокс бити“. И кроз целу своју музику: час затегнуту као сребро танке жице, час да прсне од напрегнутости, час да замре у ништавности. Час ироничан, час једак, час топал или миран, или узбуђен: Сав је он у лирици својих узбуђења, у парадоксу ироније : Ја једини све разумем и не наћи смисла умем. (Град без циља) и у свему: болно је Боже парадокс бити. И сав је раскошно сјајан у њему. Па нашто онда објашњавања господина предговорника? И нашто стављања господе критичара на „своју одговорност“, када се и тако све „лепо разуме“ и све улази топло у душу. Нашто та вечна препорука издавачима од стране „сигурних“ када дрскошћу своје вредности треба песници сами да заузимају места која им припадају.

Милица Костић.

Бр. 11 и 12

Листак

367