Женски покрет

па боли ме и радости што ми је душа: далека, лирска оаза.

Десанка Максимовић

САД A

Скучио ме оловни сумор у таму ил сутон собе. Оставио ме живот саму да бих познала умор. Оставио ме саму да ме после гази јер давно је било када по стази младости моје сјала је роса а сада пусто све. Оставио ме живот саму да ме после гази. А ипак се чини да је све мирно и кротко у овој самоћи. Хук и врева ми смета. Научила сам да не верујем више и бежим далеко од света. потресло би ме да се поново вратим у вреву и хук, јер тад бих осетила колико сам сама. умирим се, јер тама уме да воли светлост.

1

Лис т а к

45