Женски покрет
огромне косе, покривају груди, закопчавају до грла дотле вечно деколтоване хаљине, престају белити ce и руменити ce, клече пред лекарима као што су пре клечале пред модистима. Сад ce бацају на науку, на природне науке, читају трактате физике и хемије, сликају ce, не више као нимфе или богиње међу облацима на Олимпу, но y својој лабораторији; похађају предавања из анатомије, хирургије, сецирања, сецирају и саме; маркиза де Воаје прати промене хима и хила y цревима, a грофица де Коањи, млада жена од осамнаест година, кад je полазила на пут, носила je y сандуку за својим колима један леш за сецирање, „као што би други понео књигу за читање“. Пређе природа за њих није ни постојала. Једна госпођа je говорила „да су лепи сунчани дани само за народ, за пук.“ Друга једна, која je имала један посећен салон, није четрдесет година изишла из своје куће. Њихово право сунце су биле cвeћe, a небо плафон са својим сликама“. Сад je мода да ce иде y поље на село. Жена постаје „folle du champêtre", „луда за пољем и свачим што je пољско". Марија Антоанета зида Мали Трианон, подиже мајур око њега, и надгледа га y сламњем шеширу, y белој памучној хаљини, са марамом од газе око врата. A г-ђица Флипон, доцнија г-ђа Ролан, отвара прозор на својој кући на кеу de l' Horloge , и пева праву химну сунцу на заходу. Пређе мајка једва да je виђала своје дете; сетите ce мајке Амелије де Буфлер коју смо горе поменули. Друге мајке су децу звале „малим досадама"; говориле су, како један савременик пише: „Да сама храним дете! Лепо занимање, лепа забава! Ја волим ноћу мирно да спавам, a дању примам посете или их чиним другоме"... Сад иду и y Оперу с одојчетом, и хране га на представи. Место пређашње сувоте сад влада, плави, бесни осећање. Сад жене траже љубав, чисту, платонску, сентименталну. Xohe сету, xoћe доброту, милосрђе, братство с најудаљенијим народима. Све je суза, уздах, верност. Г-ђа де Бло носи о врату миниатуру са фасадом цркве y којој je њен брат сахрањен, a војвоткиња де Шартр, y свом тако званом пуфу високо очешљаној коси за свечане прилике има, y доњем делу, израђену жену y наслоњачи с одојчетом на крилу, a свуда унаоколо испреплетане праменове коса целога свога рода: свога мужа, свога оца, свога свекра, војводе де Шартр, војводе де Паптиевр, и војводе Орлеанског! Сад ce више не цене
3
Француска жена XVIII века
111