Женски покрет

пикантне лепоте, но дирљиве. Г-ђа де Гург je лепа y својим уморним, малаксалим позама; њен каваљер де Жокур има црне очи y бледом лицу, косу непопрашену, и носи надимак „Месечина“. Плакати, то je сад највеће задовољство. На представи Дидровљевог „Оца породице" жене не скидају мараме с очију; неке падају y несвест. Треба бити тронут, дирнут, ганут, увек, y свакој прилици. Кад je г-ђа де Франкељ први пут видела Русоа, она ce заплакала, Тако je и за Волтера био обичај да жене. нарочито младе, кад га виде, побледе, да му полете y наручја, да муцају, да плачу. Разнеженост, саучешће према свему и свачему, то je дневна заповест. Војвоткиња де Буљон излази кришом y јутру, и раздаје милостињу сиротињи по таванима. Дофина, доцнија Краљица Марија Антонета, скаче из кола да помогне рањеном постиљону. Краљ и његов брат гроф д’Артоа помажу једном рабаџији да извуче кола која су запала y блато. Доцкан! „Не помаже трчати,треба поћи на време“, вели један Лафонтенов стих пун мудрости. Све те промене y противном правцу, све ово уозбиљавање, да га тако назовем, било je плитко, површно, лзжно. Не може ce човек променити преко ноћ, ни стећи за један дан врлине које му недостају. То ce друштво било расцветало y дотле невиђену шарену и сјајну цваст, и створило je, уметнички говорећи, једно узорито дело; али човек не живи само од уметности, и кућа није сва y фасади. Има човек y животу и друге дужности, не само ту да од себе начини уметничко дело, још мање ту да од себе начини машину за уживање своје и туђе. У осамнаестом веку, високо и богато друштво те остале дужности било je потпуно заборавило. Иза сјајне фасаде зидови су пуцали целом дужином својом, од врха до дна. Небрига, нерад, пажња усредсређена само на уживање, саможивост која све вуче себи, и поврх свега несхватање да je једаи народ организам y коме сваки орган, сваки део зависи од свих других, и да на крају крајева никоме не може бити добро ако није свима добро, пољуљали су државну и друштвену зграду из темеља. У осамнаестом веку аристократија je престала бити аристократија, и постала je опасан паразит. К томе су и француском народу уопште недостајале извесне особине које y таквим приликама могу да зауставе зло и васпоставе поремећену равнотежу. Једна врло умна госпођа тога

112

Женски Покрет

3