Женски покрет

ПРОСТИТУТКА

Сада кад нисам више заносна и млада; сада када су избледеле очи; сада кад снага бујицом не точи страст душе; сада кад усахле су усне и наборано чело давно бело и девојачки глатко замирем y очају. И y смирају дана гњурим главу y шаке и ћутим. И предосећам : да ће ми доћи Чежња Моја да проспе младост и смех и радост пред моју старост младу. И слутим: да ће отићи разочаран и болан без љубави. Па ме то заболи. Па вриснем очајно и немоћно и кршим руке, и кидам речи ником не речене и морим још ово мало душе што ми оставише пролазници.

давно бело

Милица Костић